Почев од 1996, Stratfor, најпознатија америчка приватна обавештајно-аналитичка компанија, сваких пет година објављује своју чувену клизну прогнозу. Ово је део пете прогнозе.
Сматрамо да ће рат САД са џихадистима почети да се смањује. То не значи да ће исламистички покрет бити уништен.
Елита која је створила ЕУ све више ће осећати притисак сопственог становништва. Главна карактеристика Европе биће противречности између економских интереса и културне стабилности. Стога ће унутаревропски односи бити све више непредвидиви и нестабилни.
Русија ће током читаве деценије покушавати да се учврсти и да осигура сопствену безбедност, али ће јој касније демографско слабљење нанети прави ударац. Она ће се потрудити да пређе са извоза сировина на извоз прерађених сировина, напредујући према врху у ланцу повећавања цена ради јачања своје економије док јој то још омогућава демографија.
Русија ће такође настојати да обједини бивше совјетске републике у неку кохерентну заједницу да би одложила своје демографске проблеме, проширила своје тржиште и пре свега да би обновила неке територијалне тампон-зоне.
Русија види да се налази на нишану и зато жури. Она ће се због тога убудуће потрудити да изгледа агресивније и опасније него што реално јесте. Али током 2010их деловање Русије изазиваће значајну забринутост код њених суседа како на плану националне безбедности, тако и на плану брзе промене њене економске политике.
Свет је почео да се мења 2008., када је Русија извршила упад у Грузију и када је избила финансијска криза. Од тада је ЕУ ушла у кризу коју није у стању да разреши и чији интензитет се и даље појачава. ЕУ се никад више неће вратити на раније јединство, а ако се оно и очува, онда ће током следеће деценије постојати у више ограниченој и подељеној форми. Ми не сматрамо да ће се зона слободне трговине сачувати у ранијем облику без јачања протекционизма. Очекујемо тешке економске проблеме у Немачкој, и као последицу, повећање улоге Пољске у региону.
Национализам је већ знатно порастао, а погоршава га украјинска криза и забринутост источноевропских земаља због очекиване руске претње. Источноевропски страх од Руса ствара још једну Европу. Тих одвојених Европа има укупно четири уколико се скандинавске земље издвоје у посебну.
Тај тренд ће се наставити. ЕУ може опстати у некој форми, али европском економијом, политиком и војном сарадњом управљаће претежно билатерална или ограничена вишестрана партнерства која су уско усмерена и не повезују учеснике.
Уместо тога, Европу ће одредити повратак националне државе као основне форме политичког живота на континенту. Број националних држава вероватно ће се повећавати у мери у којој ће сепаратистички покрети постизати успех.
Данашњи конфликт са Русијом остаће за Украјину у центру међународног система односа у наредних неколико година, али не мислимо да је Руска Федерација способна да опстане у свом садашњем облику још десет година. Огромна зависност од извоза угљоводоника и непредвидљивост цена нафте не омогућавају Москви да одржава државне институције на читавој пространој територији Руске Федерације.
Ми очекујемо приметно слабљење власти у Москви што ће довести до формалног не неформалног комадања Русије. Безбедност руског нуклеарног арсенала постајаће све важнији проблем у мери у којој тај процес почне да се убрзава крајем деценије.
Мало је вероватно да ће Руска Федерација у њеном садашњем облику опстати. Неспособност Русије да претвори њену добит од извоза енергената у стабилну економију чини је рањивом у односу на нестабилност цена угљоводоника. РФ нема начина да се заштити од тих тржишних процеса.
Узимајући у обзир структуру федерације, у којој добит од извоза прво иде у Москву и тек после тога се преусмерава локалним властима, регионима ће припадати веома различите количине те добити. То ће довести до понављања совјетског искуства 1980их и 1990их када је Москва изгубила способност да одржава државну инфраструктуру. Све то примораће регионе да се самостално спасавају од проблема и да стварају формалне и неформалне аутономне заједнице. Ослабиће економске везе између Москве и периферије.
То ће довести до највеће кризе следеће деценије. Русија поседује огроман нуклеарни арсенал који је разбацан по читавој земљи. Ослабљена московска власт довешће у питање контролу тих ракета и начин који може гарантовати одустајање од њихове примене. То ће за САД бити велико искушење.
САД ће наставити да и даље буду велика економска, политичка и војна сила, али ће њихова умешаност бити мање активна него раније. Низак ниво извоза, све већа енергетска независност и искуство протеклих десет година довешће до опрезнијег односа према економском и војном мешању у те послове на планети.
Американци су јасно увидели шта се дешава са активним извозницима када купци не могу или не желе да купују њихове производе. САД су свесне да је Северна Америка довољна за благостање под условом селективних уплитања у другим деловима света. Велике стратешке претње Америка ће дочекивати одговарајућом снагом, али ће одустати од улоге светске ватрогасне бригаде. То ће бити хаотичан свет у којем многе регионе чека промена страже. Само ће власт САД остати непромењена и у зрелијем облику – власт која ће бити све мање видљива, зато што је у наредним деценијама неће користи толико активно као раније.
Светска криза оставила је Американцима бенефиције. У САД се слива глобални капитал. Новац који долази из Кине, Европе и Русије остаје у Америци, смањује каматну стопу и оживљава тржиште акција.
До одласка кинеског новца са америчких тржишта ће доћи, али полако, у мери у којој ће се раст кинеске економије успорити а обим унутрашњих инвестиција повећати. Нагли одлазак није могућ јер једноставно нема више где да се улаже новац. Наравно, наредних десет година прогрес и тржишта ће осциловати, али САД и даље остају стабилан центар светског финансијског система.
Америка је током читавог века била забринута због опасности од појављивања европског хегемона, посебно због могућег савеза између Русије и Немачке или покоравањем једне од ових земаља оне друге. Такав савез, више него било који други, имао би могућност да, уз помоћ немачког капитала и технологија у споју са руским ресурсима и живом силом, угрожава америчке интересе. У Првом светском рату и Хладном рату Америка је успела да спречи његово појављивање.
Американци ће покушати да изграде систем савеза паралелан са НАТО, од Прибалтика до Бугарске и да у њега укључе што је могуће више земаља. Покушаће да у савез увуку Турску и да га прошири на Азербејџан. У те земље послаће трупе пропорционално претњама.
У другој половини деценије, Вашингтон ће се сконцентрисати на то да се избегне нуклеарна катастрофа приликом распада Русије. САД неће улазити у решавање европских проблема и неће ратовати са Кином. Настојаће да се што мање мешају у блискоисточне проблеме.
Ката