Пише Александар Дугин
fakti.org
Путин и Трамп нису скривали да су један другом симпатични. Они, генерално гледано, имају веома сличне, безмало једнаке циљеве. Путин је Русију поново учинио Великом. Трамп је себи поставио циљ да Америку опет направи великом и под том паролом је победио. Путин је умногоме већ реализовао свој програм. Трамп то тек треба да уради.
Путин је почињао у ужасним стартним условима, после катастрофе јељцинизма и распада јединствене државе Велике Русије. Он је са свим изашао на крај са тим и ми се сигурно крећемо ка обнови своје величине и ка јачању суверенитета.
Трамп своје тек треба да одради али су му старни услови бољи. САД имају огромну економску, војну и технолошку моћ. Ако све то буде усмерено у развој и јачање земље, а не на извоз хаоса и смрти у свет, као што су чинили Трампови претходници, он ће имати огромне резерве за решавање унутрашњих питања која одавно траже решење.
Трамп и Путин сложно признају суверенитет за највишу вредност. У томе је све отворено и прозрачно. Ту нема ничег личног. Ту су само национални интереси и цивилизацијске вредности. Ако постоје противречја, о њима се преговара. Ако постоје заједнички циљеви, они се заједно и реализују. Ту нема никаквих двоструких аршина. То је Путинов стил. А највероватније ће и Трам, како је изборна кампања показала, ићи тим путем.
За Русију је од изванредне важности што је либерализам претрпео страшан пораз у самом свом средишту. Јер, ако су Американци одбацили либералну глобализацију, Русија утолико пре нема разлога да се са њом дефинитивно не растане.
Присталице либералне идеологије и економије тек су за Русију апсолутно неподесни. Наша олигархија и неки либерални државни функционери упињали су се из петних жила да себи обезбеде место у транснационалној светској елити. А ево, сада је управо та елита претрпела тежак пораз у зони коју је сматрала својим сигурним упориштем.
Отуда проблем. Где сада да беже либерали из Русије чије време је коначно истекло 8 новембра 2016 године? Јер, испоставља се да они више никоме нису потребни. Али, то није наш проблем. Либерализам је опасан вирус. То је, у суштини, тоталитарна секташка идеологија која игнорише реалност. Зато су либерали покушавали да омађијају наше друштво, уверавајући га да је победа Клинтонве гарантована. Али, уследила је корекцима из самог живота. Показало се да либерали не само да бунцају, него и да то чине агресивно и наметљиво.
Ако ни САД више неће да трпе либерализам, како је могуће сачувати либералне илузије у Русији? Није могуће. Нашим либералима је дошао крај. Изгубили су и последњу тачку ослонца.
Русија у економији од САД ни до сада није зависила. Зависила је само у области финансија јер је признавала долар за светску резервну валуту. Али, тај статус долара противречи Трамповим идејама о финансијском суверенитету САД. За њега је долар пре свега америчка национална валута.
Ако су глобалисти одмах започињали ратове или организовали преврате у земљама које су хтеле да пређу на трговину у својој националној валути, Трампу ће бити свеједно. То значи да више не постоје препреке за формирање валутне мултиполарности.
То пред Русијом отвара колосалне перспективе, нарочито у економским односима са земљама Истока, Ираном, Турском и Кином.
Стратешки Трамп размишља о интересима САД у зони око америчких граница или, најшире гледано, у оквирима северноамеричког континента, а већ се према Мексику, поготово према идеји интеграције с њим, односи крајње накострешено. Утолико пре се неће бавити Блиским Истоком, да се и не говори о неспоразуму какав је Украјина. А то значи да ће нестати и напетости у односима САД и Русије.
Ако Трампов Вашингтон не буде имао радикално атлантистички дневни ред, због чега не би сарађивао у борби против «исламске државе» или у супротстављању другим формама тероризма?
Без фактора насилног фанатичног глобализма, сваки проблем, укључујући Блиски Исток, Ирак и Сирију, постаје локални и технички. Јер, кад нема онога ко непрекидно распаљује пожар поливајући га бензином, са њим је много лакше изаћи на крај.
Крах Клинтонове је означио крах партије рата. Ово ће омогућити да из оштре фазе конфронтације пређемо на мекше и флексибилније форме дијалога. На крају крајва, ако се Трамп, у складу са својим предизборним обећањима, усредсреди на САД, он може постати амерички евроазијац, то јест континенталиста. Амерички Путин. Поготово што је Америка све до Вудро Вилсона и била управо таква. То ће зато и бити повратак својим коренима.
И последње. У Русији у друштву превладава конзервативно расположење. Путин је несумњиво конзервативац. Али, и Трамп је конзервативац. И његови бирачи дају предност конзервативизму и традицији.
Ово значи да би и у идеолошкој области напетост опала. А перспектива сарадње би се, напротив, отворила. Уосталом, сарадња и није тако важна. Најважније је зауставити експанзију либералног глобализма. А конзервативизам, који је природни поглед на свет сваког здравог друштва, сам ће себи прокрчити пут.
Затварање странице владавине у САД глобалистичких елита, аутоматски скида напетост између САД и Русије. Одсад ће ризик дирекнте конфронтације између наших земаља бити знатно мањи.
Ако Трампа не убију као што су Кенедија, на будућност се може гледати са оптимизмом.
Ката