Пре пар дана у Бриселу је потписана нота о приступању Србије техничком споразуму о успостављању борбене групе „Хелброк“. Реч је о оружаној формацији под командом ЕУ која делује у оквиру заједничке европске безбедносне и одбрамбене политике. Приступном нотом српски генерал Диковић изразио је спремност да српска војска и правно и оперативно-технички постане део борбене групе под диригентском палицом НАТО-а и Вашингтона, чије чланице су Бугарска, Кипар, Румунија, Грчка и Украјина.
Званична изјава Министарства одбране да је Србија спремна да у борбеној групи „Хелброк“ учествује са водом војне полиције, тимом за цивилно-војну сарадњу и са до пет штабних официра у команди снага потврђује да овај Споразум Србији доноси обавезе према међународном праву. Та чињеница Споразум квалификује не само као “технички” већ и као обавезујући међународни уговор.
Према члану 99 Устава Републике Србије и члану 14 Закона о закључивању међународних уговора споразуме војне природе ратификује Народна Скупштина Републике Србије. Поменути војни споразум у оквиру ЕУ несумњиво је такве природе. Иако се у овом случају ради о приступању које тек треба да буде формализовано одлуком српске Владе (и предмет накнадне скупштинске расправе) треба истаћи разлоге због којих је неопходно да званични Београд одустане од учешћа у овој оружаној формацији ЕУ.
1.) Борбена група “Хелброк” је група која својим деловањем следи циљеве европске безбедносне политике, која је ништа друго до копија америчке војне доктрине о постепеном опкољавању Руске Федерације.
2.) Борбена група “Хелброк” окупља кључне балканске државе, пре свега Србију и Грчку. Циљ њеног успостављања је јасан; опструкција војно-безбедносне сарадње Москве са Београдом и Атином и пресецање кључних руских обавештајних веза у овом делу Европе. У коначном исходу то треба да доведе до потпуног избацивања Русије са Балкана.
3.) Учешће Украјине у овој формацији представља покушај веће интеграције те државе у европски војно-безбедносни оквир, чиме се угрожавају легитимни одбрамбени интереси Москве на Истоку Европе.
4.) Србија би се пуноправним прихватањем овог Споразума обавезала да њена војска учествује у мировним али и у борбеним војним операцијама у Европи и свету које одреди Брисел. То би подразумевало и учешће припадника Војске Србије у борбеним операцијама на Истоку Европе, пре свега у балтичким републикама што би имало врло озбиљне репрекусија на односе са Москвом.
5.) Борбена група “Хелброк” представља даљу имплементацију политике и стандарда НАТО пакта што може војске њених држава учесница ставити у директну конфронтацију са војном силом Русије.
6.) Приступање Србије овој групи знатно ће утицати на тренутно веома повољне односе Москве и Београда. Учешће Београда у ратним операцијама под командом Брисела отежаће јачање стратешке сарадње са Москвом. Тиме ће бити угрожен геополитички потенцијал Србије коју званична Москва апострофира као земљу која треба да преузме улогу лидера на Балкану.
7.) Реализација војног споразума са ЕУ озбиљно би нарушила војну неутралност Србије и нашу земљу гурнула под још већи утицај НАТО пакта. Уместо да се дистанцира од војне сарадње са Бриселом који је пука политичка експозитура Пентагона Србија даљим интеграцијама у ЕУ угрожава своју националну безбедност.
Уколико се извршна и законодавна власт оглуше о националне и безбедносне интересе Републике Србије неопходно је да се питање уставности овог Споразума изнесе пред Уставни суд. Као врховни чувар суверенитета овај судски орган треба да донесе само једну одлуку – одлуку о хитном поништавању војног Споразума са Бриселом!
Данијел Игрец, члан ГО Заветника