Занимљив је случај Црне Горе. Oвако кад погледаш, Црна Гора мала држава исто да кажемо на небитном подручју, зашто би морала да уђе у НАТО, мислим сад њу нико не тера, њен режим сам хоће у НАТО и сам се гура. Али нема баш довољно широку подршку народа, пре свега нема Срба који су фактички конститутивни народ у Црној Гори.
По мени је значај Црне Горе у томе да затвори Србију, дакле ако би Црна Гора ушла у НАТО, онда би се Србија тек онда нашла у потпуном окружењу НАТО земаља, значи не би могла са које стране да се копненим путемили и поморским повеже са неком другом силом. Мислим да зато американци инсистирају на чланству Црне Горе, иначе не би инсистирали.
Ја мислим да није, мимо Србије, да није толико значајна Црна Гора у њиховој рачуници са Русијом, и мислим да има још један моменат, због ког мислим да американци не би хтели Црну Гору у НАТО да су другачије околности а то је управо то што изостаје народна подршка. Зато мислим да чак и када би наша владајућа гарнитура пожелела да Србију уведе у НАТО, НАТО нас не би примио, јер већина народа је против тога, НАТО би био опрезан да прими државу у чланство где је већина народа против тога, јел могао би да се суочи са врло незгодним стварима, могао би да се суочи са покретом отпора сутра, могао би да буде доживљен као окупатор, значи ја мислим да они јако размишљају о томе.
Организатор предавања које је оржано у Свечаној сали Правног факултета Универзитета у Београду је Форум за дипломатију и међународне односе, тема предавања „Финландизација“.
О предавачу:
Др Владимир Трапара је истраживач међународних односа из Београда. Објавио је већи број научних чланака на српском и енглеском језику. Основна поља академског интересовања су му: односи Русије и Сједињених Држава, нуклеарно наоружање, теорије међународних односа и спољна политика Србије. Докторирао је на теми „ресетовања“ руско-америчких односа. Ради на Институту за међународну политику и привреду у Београду у звању научног сарадника.