Буш, Клинтонова и Обама неће добити судски позив, али..ко зна..

Пише Игор Пшењичников за РИА Новости

 

Догодило се оно што никако није требало да се догоди. Међународни кривични суд у Хагу је објавио годишњи извештај о прелиминарним истрагама у коме се претпоставља да су CIA и амерички војници у Авганистану криви за мучења и друге ратне злочине.

 

Нека ми опрости Међународни кривични суд. Ја , уз све моје уважавање, не верујем у његову непристрасност, као ни да судије тог суда не координирају своје потезе са Американцима и целим такозваним колективним Западом.

 

b0c5c5c3-d027-4588-8524-b63e94a251b9_w987_r1_s

 

У извештају који је назван прелиминарним су наведене конкретне чињенице о мучењима и иживљавању америчких војника над 61 човеком. Такође, случајева противправног поступања припадника CIA са затвореницима је било у Авганистану, у затворима у Пољској, Румунији и Литванији.

 

Другим речима, доказна база већ постоји, сасвим је конкретна и солидна. И ма колико извештај био прелиминаран, ако поступак буде покренут, кривци би могли да добију по заслузи. А ко су кривци?

 

Оставимо за тренутак суд и погледајмо недавну историју међународних судских процеса. Међународна заједница је 1993 године основала Међународни трибунал за бившу Југославију. Тај судски орган је фактички основан само за гоњење Срба које је Запад означио као кривце. Конкретно за Председника Србије Слободана Милошевића и за вође босанских Срба Ратка Младића, Радована Караџића и других који нису нападали другу државу и само су штитили суверену целовитост своје земље.

 

У самом називу Међународног трибунала за бившу Југославију, ако се замислимо, крије се признање сукоба између чињенице оснивања трибунала и важећих међународних норми.

 

Милошевић, Младић и Караџић су штитили Југославију у којој су рат изазвале спољне силе и која је била подвргнута директној спољној агресији. И њихове радње ни на који начин нису биле у супротности са нормама међународног права, укључујући Повељу УН, који предвиђају заштиту сопствене земље у таквим случајевима.

 

Зато је по налогу САД и њихових савезника и створен Хашки трибунал. Русија се није бунила. Москва је тада следила политику САД и није дигла свој глас у заштиту Срба, који нису били ништа кривљи од других учесника сукоба. На крају је Милошевић, како је званично саопштено, умро у ћелији. Караџић је осуђен на 40 година. Младића очекује нешто слично. А у Хашком трибуналу су судили и суде управо политичким и војним лидерима а не конкретним војницима који су учествовали у ратним дејствима.

 

Узгред, из неког разлога се не истражују монструозни злочини Хрвата, босанских муслимана и косметских Албанаца. Ови последњи су, како је доказала специјална комисија ЕУ, учествовали у трговини људским органима.

 

Али, да се вратимо на извештај суда. Аутор извештаја, тужилац суда Фату Бенсуда каже да су амерички војници вероватно извршили злочине у периоду од маја 2003 до јануара 2015 године, то јест у време мандата Буша млађег и Барака Обаме и док је амерички државни секретар била Хилари Клинтон.

 

Одмах се поставља питање: Ако су амерички војници и агенти CIA криви за ратне злочине, да ли ће Буш, Обама и Клинтонова бити кривично гоњени? Јер, злочини су почињени у име САД, под покровитељством САД, на територији других држава и против држављана других држава. Управо у таквим случајевима би требало да делују међународне правне институције.

 

Поред тога, суд од 2008 године покушава да ухапси Председника Судана Омара ал Башира због геноцида и етничког чишћења током војног сукоба у тој земљи. Он, нормално, не жели сам да се преда и једини је шеф суверене државе за кога је суд издао налог за хапшење. Не намеравам ни да браним, ни да оптужујем суданског лидера. Ствар је у правној страни питања. Ствар је у принципу.

 

Афричка унија и Арапска лига су критиковале одлуку суда о Председнику Судана, а Јужноафричка Република је у октобру поднела захтев за иступање из Римског статута због кривичног гоњења Омара ал Башира кога би власти Јужноафричке Републике, када би признавале тај суд, морале да ухапсе приликом његовог боравка у ЈАР ради учешћа на самиту Афричке уније.

 

И поново се поставља питање да ли су за тај суд сви једнаки или су неки једнакији? Да ли ће Буш, Обама и Клинтонова добити судске позиве?

 

САД су потписале Римски статут 2000 године и већ након две године су повукле свој потпис објавивши да он не одговара националним интересима и крши њихов суверенитет. Ствар, заправо, и јесте у сопственом суверенитету који ће САД да бране свуда. Званични Вашингтон је одавно себи доделио улогу и међународног арбитра и полицајца у једном лицу. У таквим околностима, о каквој одговорности САД пред Међународним кривичним судом може бити речи? Осим тога, улогу жандарма и судије САД признају сви њихови савезници. Погледајте шта је пре неки дан изјавио генсек NATO Андерс Фог Расмусен:

 

„Потребна нам је Америка у улози светског полицајца“.

 

Нема сумње да је он изразио заједничко мишљење и лидера земаља-чланица НАТО и ЕУ и свих држава оријентисаних на САД. Свако би се занео од таквог изражавања верно-поданичких осећања. Тако су и САД умислиле да треба да одлучују о судбини човечанства.

 

Колико пута су само САД интервенисале у другим земљама и понашале се самовољно?

 

Сетимо се инвазије на Гренаду 1983 године где су убијене стотине грађана и лидер земље Морис Бишоп. А војна интервенција Американаца у Панами 1989, после које су по улицама панамске престонице буквално били разбацани лешеви цивила. Био сам сведок последица те инвазије.

 

А агресија САД против Никарагве помоћу такозваних контраша 80их година? Тада сам, радећи тамо неколико година, извештавао о том рату и видео све својим очима. Да не говорим о злочинима САД током рата у Вијетнаму.

 

Да ли је неко од америчких председника или одговорних званичника одговарао због тога?

 

Тако да, по свему судећи, Обама и Буш неће добити позив у Хаг. Чак ни као сведоци. Мада..никад не реци никад..

 

Постоји, истина, једна мала сумња у недодирљивост Обаме, Буша и Клинтонове. Јер, суд се о злочинима САД у Авганистану огласио тек после победе Доналда Трампа на председничким изборима.

 

Сада, десет дана после избора, већ је јасно да се и у САД и у свету у суштини, догодио политички тектонски поремећај.

 

Зато, у коју страну ће окренути своју руду „кочија историје“ којом су покушавале да управљају САД у време претходних Председника нико не зна тачно. Можда је то и подстакло тужиоца суда Фату Бенсуду да изнесе претпоставку о умешаности CIA и америчких војника у Авганистану у ратне злочине?

 

А шта ако успе?

 

Ката

 

Преносе facti