Србија има негативан природни прираштај од 1992 године и од тада је изгубила више од 600 000 становника. Све то утиче на поремећену старосну структуру, изјавила је данас руководилац Одсека за демографију Републичког завода за статистику Србије Гордана Бјелобрк.
„Сваке године Србија изгуби једну општину од 35 000 становника“, рекла је Бјелобрк у емисији „Окружење“ у продукцији Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи и додала да је у Србији све више старих, а све мање младих који су ту и који не желе или не могу да роде.
„Ако се и одлуче да роде, просечан број деце на једну жену је 1,4, а треба да буде 2,1 да би се обезбедило просто обнављање становништва, да би нас било онолико колико нас је било“, рекла је она.
На жалост, ако се крене од наталитета, морталитета и миграције, Срби ће бити још старији за три године и просечна старост ће бити 46 година. Сваки четврти становник ће бити старији од 65 година и биће нас негде око 6,5 милиона, уз најбоље претпоставке.
Миљенко Брекало, са Института друштвених наука у Загребу, каже да је последњих 20 година тренд депопулације присутан је и у градовима у Хрватској јер су људи остали без посла а индустријски рад није на предвиђеном нивоу.
„Услед тога, један део народа је отишао у иностранство или је још увек незапослен. Чим немате материјалних средстава за живот, не заснивате породицу, онда нема ни новорођених и то је негативан тренд који ће имати велике последице у Хрватској, али је и у окружењу ситуација идентична“, сматра Брекало.
Универзитетски професор Мирослав Додеровић из Црне Горе, с друге стране, каже да је Црна Гора по статистичким подацима изузетак у региону и да има позитивне показатеље када је у питању природни прираштај и у претходним деценијама.
„Ми смо, заједно са Косметом, изузетак у целом региону. Црна Гора се у претходним деценијама сврставала у земље са високим наталитетом и то можемо објаснити традиционалним факторима. Била је пожељна вишечлана породица због различитих историјских, политичких и војних разлога“, сматра професор.
Дамир Јосипович са Института за народна питања из Словеније је рекао да се у његовој земљи очекује за 20-30 година стагнација становништва, али наглашава да ће се битно променити структура.
„Удео старијих особа битно ће порасти, док ће се удео млађих од 15 година битно смањити, зато што долазимо у нови циклус релативно малобројних генерација које могу да очекују да ће имати децу“, каже Јосипович.
Истраживања пооказују да више од 80% грађана држава у региону означава проблем беле куге као изразито значајно друштвено и национално питање, а посебно висок степен значаја овој теми придаје се у Србији и Хрватској.
Грађани такође сматрају да политички естаблишмент поклања премало пажње том питању и у том погледу јавност у Србији и Хрватској поново је најкритичнија према својим Владама, пише Спутњик.
Ката