Пише Гарет Граф
fakti.rs
Превела Ксенија Трајковић
За Џејмса Клепера, директора Националне обавештајне службе САД, јавни наступи нису лаки. Седамдесетпетогодишњи главни обавештајац Америке, који себе назива особењаком, говори ниским грленим гласом налик на режање. Спољашњи изглед овог јаког, мишићавог и ћелавог човека подсећа на бајкера који је почео да стари и веома нерадо пристаје да носи одело.
Клепер не воли да се појављује на Капитол хилу где конгресмени само чекају да му приреде заседу и почну да му раде оно што он назива „праве од мене будалу“. Он каже: „Мислим да је подношење извештаја, нарочито јавно излагање извештаја, исто што и вадити зубни нерв или савијати гумену простирку“.
Клепер признаје да му се у његовом раду, поред осталог, допада што се сусреће са људима који формирају основу његове тајне империје у чији састав улази 17 служби. Међу њима су CIA, NSA, DEA и FBI..
Клепер каже да никада није сумњао у то да његова професија одговара правилима етике. По његовом мишљењу задатак обавештајне заједнице је благородан и једноставан, да властима доставља објективне анализе ситуације на основу обавештајних података добијених помоћу легалних метода. На том подручју није лако деловати. Ту има много нејасноћа, може се залутати и доспети у безизлазну ситуацију.
Са Клеперовог становишта, земља се очигледно нашла у стању константног рата са мноштвом променљивих и безличних непријатеља, а истовремено неки појединачан сарадник може да напусти посао са флешом на којем су поверљиви подаци од неколико деценија. Из тог разлога он жали за релативно лаким временима попуштања напетости и смањивања нуклеарног потенцијала.
„Често ми недостаје мирно време хладног рата. Имали смо једног непријатеља и он је за нас био јасан“, признао ми је.
Први директор Националне обавештајне службе САД, Џон Негропонте је отворио свој „биро“ 2005 и добио на располагање једанаесторо људи који су се сместили у невеликој канцеларији поред Беле куће. Он је ступио на нову дужност која се појавила после терористичких напада од 11 септембра када је постало јасно да је земљи потребан један човек који треба да руководи деловањем националне обавештајне службе.
Пет година касније, пре Клеперовог доласка, колектив је већ заузимао блок зграда површине скоро 206 390 м2 у граду Маклин, држава Вирџинија. Иако је седиште службе означено само скромном таблом поред пута са натписом „1550 Тајсонс Маклин Драјв“, добро је видљиво за путнике авиона који слећу на Реганов Национални аеродром.
Клеперова канцеларија налази се на шестом спрату блока L, пространа је али углавном скромна и готово празна, ако се не рачуна уобичајени намештај од тамног дрвета који се поставља у кабинете високог руководства. Једини приметан изузетак представља постер поред врата на којем је приказан белоглави орао суровог изгледа са натписом „Ја се осмехујем“.
Клеперов живот се одвија у сталној журби између видео-конференција и рада у разним просторијама које се ничим не издвајају – у подземним кабинетима за састанке, у собама заштићеним од прислушкивања, такозваним просторијама за рад са поверљивим документима. Његов блиндирани црни џип опремљен је сателитском антеном која омогућава Клеперу поуздану везу свуда где год да се налази на територији округа Колумбије. Приликом службених путовања његову собу у хотелу специјални тим претвара у сигурну просторију за састанке и разговоре. Обезбеђење редовно проверава његове дигиталне слушне уређаје да би искључили могућност за прислушкивање, а његова контраобавештајна служба блокира већину функција на таблетима које он користи у Овалном кабинету приликом давања оперативних информација председнику ради избегавања преношења или прислушкивања разговора.
Клепер има један од најширих делокруга рада. У његовом видном пољу налази се читав свет. Сви избори, економске кризе, техничке новине, терористичке завере или неуспешни дани у раду страних лидера.
„Без мојих саопштења не одржава се ни један састанак“, каже он.
Захваљујући цурењу информација које је организовао Сноуден, америчка јавност сада зна да списак службеника Клеперове империје броји више од 107 000 људи. Укупан буџет његове организације премашује 52 милијарде долара, укључујући и 10 милијарди долара за NSA и 14 милијарди долара за CIA, од којих се 2,6 милијарди издваја за реализовање програма за спровођење тајних операција као што су авио-удари помоћу беспилотних летелица и рад на подривању и осујећивању нуклеарног програма Ирана.
„Та слика буквално буквално пара срце због огромног губитка, због велике штете коју све то наноси нашој обавештајно служби“, рекао је Клепер током једног интервјуа током кога је први пут чуо име Едварда Сноудена, човека који ће као нико пре њега касније постати симбол и са којим ће повезивати његов мандат на дужности руководиоца.
Сем одјека који је изазвало Сноуденово разоткривање информација, сам Клепер имао је одређени проблем у вези са оним што се десило. Након што су сазнали да је NSA у оквиру програма „Призма“ пресретала и снимала телефонске разговоре и електронска писма по читавом свету, медији су одмах усмерили своју пажњу на разговор који се десио три месеца пре тога између Клепера и сенатора Рона Вајдена. Током расправе 12 марта 2013 Вајден је упитао Клепера да ли NSA заиста сакупља све податке о милионима или чак стотинама милиона Американаца.
„Не, господине. Ако мислите намерно, онда не. Има случајева када можда они случајно сакупљају, али то није намерно“, одговорио је Клепер.
Заједно са сенаторима САД, Дајен Фенштајн и Марком Јудалом, Вајден се више од годину дана није слагао са озбиљним прекорачењем овлашћења и кршењима у вези са праћењем у периоду после терористичких напада 11 септембра. Вајден је посматрао како је руководство обавештајне службе у NSA, које је било потчињено Клеперу, иступало са читавим низом изјава о својим програмима којима обмањују.
По речима Сноудена, управо га је Клеперов одговор приморао да оде у крајност. Иако Сноуден није одговорио на молбу за интервју за овај чланак, он је 2014 испричао издању WIRED да је ужаснут колико је одвратна и очигледна Клеперова лаж:
„Он мисли да је то што обмањује амерички народ, чиме се он бави и у чему се састоји његов посао, апсолутно обична ствар“, рекао је Сноуден.
„Ако је из неких разлога Сноуден осећао да је обавезан да разоткрије оно што је по његовом мишљењу био прекршај у вези са такозваним, цитирам, „ухођењем унутар земље“, онда бих могао да разумем његов поступак. Али, он је обнародовао и много тога што се није ни најмање односило на унутрашње надгледање, а то нам је нанело огромну штету. Сматрам де је он нарцисоидан човек. Ја не верујем у идеале које он проповеда. Ја у то апсолутно не верујем“, одговорио је Клепер.
После многобројних узастопних оправдавања Клепер је покушао да објасни околности у вези са својом изјавом у дијалогу са Вајденом и две недеље након што је штампа почела да публикује материјале које је запленио Сноуден, написао је писмо председнику сенатског Комитета за обавештајне службе, Фенштејну, односно, својеврсно извињење у којем наводи: „Мој одговор био је очигледно погрешан“.
Сенатор Ред Пол је тада изјавио да у затвору са Сноуденом треба да буде и сам Клепер.
Протекле године Клепер је изабрао оправдање у складу са којим се он, одговарајући на питање Вајдена, само збунио. Клепер каже да је он мислио само на програме помоћу којих се снима садржај, а Вајден је поставио питање о програмима који снимају циљне податке.
„Распрострањено је мишљење о томе да сам ја слагао, али, ја једноставно нисам о томе размишљао. Да, погрешио сам, али нисам лагао. То су потпуно различите ствари“.
У сваком случају, каже Клепер, јавно реаговање на информације које је разоткрио Сноуден изненадило је и њега и обавештајне службе у целини.
„То је за нас био потпуни шок“, каже Клепер.
Сарадници његових агенција мислили су да раде управо оно што од њих очекују Американци, користећи сва средства која су им правно била доступна.
Он каже да, иако због промена у законодавству после Сноуденових раскринкавања, NSA сада троши више времена за добијање информација, заправо, нагло се повећао укупан обим информација на који агенција сада има право приступа.
„Уместо да чувамо податке у NSA, ми се сада обраћамо компанијама-провајдерима и молимо их да доставе те информације. Фактички, то нам је дало шири приступ већем броју провајдера од програма о којима смо говорили. Ако људи мисле да ће провајдери штитити њихове грађанске слободе и приватност боље, онда добро, нека тако буде“.
У оквиру једног од највећих Клеперових пројеката, после догађаја са Сноуденом, биће скинута ознака поверљивости са неколико хиљада досијеа са строго поверљивим обавештајним информацијама, који су данас познати под називом „Свакодневни кратки извештаји за Председника“ (President’s Daily Brief) и који су достављани Председницима свако јутро од времена владавине Кенедија. Током прошле године Клепер и директор CIA, Џон Бренан су обелоданили њихов већи део, до периода владавине Форда.
Једна од претњи која највише забрињава и која је компликовала године Клепера на тој функцији, јесте оружје које су саме САД увеле у праксу.
2008 тајни тим израелских и америчких оперативаца унео је у систем иранске нуклеарне електране вирус Stuxne користећи га за физичко разарање постављених центрифуга за обогаћивање урана. Тај вирус многи сматрају за први озбиљан облик савременог сајбер-оружја. О тој тајној операцији сазнало се 2010 када је Клепер преузимао дужност.
Наредних година друге земље биле су излагане хакерским нападима САД, од иранске крађе података клијената казина Sands у Лас-Вегасу 2014 до обарања сервера компаније Sony Северне Кореје. Свега неколико недеља до дана избора 2016 Клепер је оптужио руске власти за мешање у политику САД, за вођење хакерске кампање и обарање компјутерских система политичких партија. Ти напади су ситнице у поређењу са оним што нас очекује у наредним годинама, каже Клепер.
Њега брине не само то што се уништава и отима информација него и оно што он назива „редовним проширењем оквира могућности“, за манипулисање подацима помоћу чега противници неприметно редигују и изобличавају информације у компјутерским системима САД, што подрива поверење према властима и службама безбедности.
Клепер каже да државне и приватне везе нису заштићене у мери у којој је то неопходно. При том, он сматра да за одржавање мира на интернету кључно значење има офанзивни потенцијал NSA и Пентагона. Клепер се жали на то што се веома брзо шире апликације и сервиси који омогућавају да се реализује шифровање.
Он тврди да су Сноуденови поступци „убрзали“ укључивање света у напредне системе шифровања за читавих седам година. Такође, каже да се он и директор FBI Џејмс Коми никада нису залагали за коришћење метода приступа личним подацима са „задњег улаза“, тактике која ће по мишљењу критичара вероватно свакога учинити осетљивијим за обарање система од стране трећих лица која ће свакако наћи и искористити тај исти „задњи улаз“.
Клепер сматра да је властима неопходно да сарађују са компанијама ИТ-индустрије да би се задовољиле потребе друштва за заштиту и безбедност и при том га умирити и обезбедити неприкосновеност приватности.
„Сматрам да ако се у то уложе памет и неки ресурси, онда и поред свих иновација и интелектуалног потенцијала радника у тој области, могуће је да се смисле решења“, каже он.
Њега брине да ли је довољно ефикасан систем криптозаштите у који неколико страна могу да депонују кључеве шифре. Неопходан је бољи начин од овог „апсолутног система“ да би могао да се искључи приступ онима који шире порнографију, насилницима, криминалцима, терористима, наркоманима и трговцима људима“. Клепер не верује много у то да се шифровањем може заштити од сајбер напада. У ствари, он сматра да је решење проблема -стратегија обуздавања.
Зато њега не брине што је Америка започела период сајбер ратова и каже: „Драго ми је ако смо ми стварно били први“.
„Док не разрадимо основне и психолошке принципе концепције обуздавања, такви сајбер напади ће се настављати“, каже Клепер. Истина, он не разуме у потпуности шта је, у ствари, стратешко обуздавање.
Земља треба да гледа унапред и у другим односима. Америка је сувише заузета борбом са тероризмом и не посвећује довољно пажње дугорочним претњама које изазивају највећи страх. Њих има неколико. Од рата у космосу до метода коришћења вештачког интелекта и модификације генома човека који могу да представљају претњу националној безбедности.
Ја га питам треба ли Американци једноставно да се навикну на онакве терористичке нападе какви су изведени у Паризу или у калифорнијском Сан-Бернадину. „Ја-некако, да. Навикао сам на хладни рат. Дуго је то трајало. Неколико деценија“, одговара гутајући речи.
Клепер каже да са нестрпљењем чека дан када ће све то остати иза нас, а при том, многе његове колеге брину шта ће бити после његовог одласка. Као што је он јавно говорио ове јесени „многи људи се нервирају због тога што су се избори одвијали више дрско и екстравагантно него што смо ми на то навикли и да ће у таквим околностима бити и нови председник и ново руководство за националну безбедност“.
Ова власт ће се суочити са светом и то ће, по његовим речима, мало личити на атмосферу предизборних митинга са њиховим гласним и ефикасним изјавама.
„Увек ме чудило како је у време предизборне кампање све једноставно, али када се налазим у сали за оперативне састанке у „просторији за ситуације“ Беле куће, одједном се испоставља да је све тешко и компликовано“, каже Клепер.
Када за неколико недеља он буде одлазио, поздравиће се са собама за саветовање, колонама блиндираних аутомобила и будним обезбеђењем. Он једва чека када ће моћи да доведе у ред подрум у својој кући, али највише кад ће опет бити дат самом себи и моћи да се осећа природно.
„Дању и ноћу свих седам дана у недељи налазиш се под присмотром. То је веома напорно. Он зна да на њега мотре“, каже и за тренутак заћути.
Ката