Док званична Црна Гора хрли у НАТО, Италија покушава да се ослободи окупатора. Они су на одржаним анти-НАТО протестима тражили да НАТО напусти Сардинију, италијанско острво на којем се налази њихова база и на којем се врше пробе које угрожавају здравље људи.
Анти-НАТО расположење међу Италијанима траје поодавно. Они су након Другог светског рата, једнако као и Грчка, одабрани за базе због своје медитеранске позиције, чворишта свих интересних зона и ратова. Поучени њиховим искуством, требали бисмо да се клонимо НАТО-а док смо још на време, иначе би нам се лако могло десити да постанемо само још једно место одакле НАТО креће у своје ратове.
Италијани су, можда се неки међу нама и сећају, током бомбардовања Југославије свакодневно протестовали италијанским улицама, тражећи да се њихове базе не користе за ваздушне нападе, а током масовних протеста стално се пуштала сирена за ваздушну опасност. Стога, у тој земљи постоји висока свест о томе шта НАТО заиста представља.
Стотине анти-ратних активиста сукобили су се са полицијом у среду, током протеста на Капо Фраски, војној бази у Ористану, на Сардинији.
Тензије су нарасле када је тридесетак протестаната покушало да уђе у базу како би зауставило војну вежбу која је била у току. Они су покушали да расеку ограду али их је полиција зауставила, а касније на њих испалила сузавац, пренео је РТ.
„НАТО, одлази са Сарденије!“, узвикивали су протестанти.
Током сукоба је било и повређених, међу њима је и заменик каљарског шефа полиције који је хоспитализован.
Италијанску војну базу Капо Фраска више земаља-чланица НАТО користи као полигон за вежбе. Сардинија је дом већини НАТО војних инсталација а све се користе за тестирање оружја које угрожавају здравље људи.
Италијани негирају да својим протестима подржавају Путина, како им се то популарно подмеће, већ траже земљу у којој неће бити војске за туђе ратове и која неће бити средство америчког империјализма. Ово нису први и једини протести, на протестима пре две године окупило се 6000 људи.
И док грађани Италије траже да се НАТО сасвим избаци из Европе, као и притварање свих оних који у њиховој земљи подржавају НАТО, званичници Црне Горе хрле у НАТО неспособни да уче на искуствима других људи. Ако нам није било довољно наше искуство из 1999. године, када смо свом силином осетили шта је НАТО, са разорним последицама од којих је најгора појава канцера епидемијских размера, могли бисмо барем да послушамо друге земље, посебно медитеранске које говоре из искуства шта значи бити НАТО чланица.
„Желимо да ослободимо своју земљу и вратимо је онима којима припада!,“ узвикивали су протестанти.
„Зауставимо рат!“, писало је на великој пароли коју су носили протестанти.
ин4с