Фидел Алехандро Кастро Руз кубански револуционар, бивши генерални секретар Комунистичке партије Кубе и бивши председник и премијер Кубе, умро је у 90-тој години живота. Фидел Кастро рођен је 13. августа 1926. (према неким изворима — 1927) у месту Мајари на породичној плантажи шећерне трске.
Фидел Кастро је 1950. године докторирао право на Универзитету у Хавани. Након завршеног факултета Кастро је планирао да се кандидује за место заступника у кубанском парламенту на изборима заказаним за 1952. годину, али је генерал Фулгенсио Батиста у државном удару збацио владу и председника Карлоса Прио Сокараса и отказао изборе. Кастро је против Батисте уложио тужбу суду због кршења устава, али је суд тужбу одбацио.
Због уведене диктатуре, Кастро је са групом истомишљеника 26. јула 1953. године повео револуционарни покрет. Први потез је био напад на касарну „Монкада“, у Сантијаго де Куби, са око 300 људи. Међутим тај напад је био неуспешан, већина његових другова побијена, а Кастро са још неколицином њих затворен. У затвору је остао све до 1955. године.
У то доба његове политичке идеје биле су: национализам, антиимперијализам и реформација. Његове идеје тада још нису били повезане са комунизмом. Након пуштања из затвора Кастро је отпутовао прво у Сједињене Америчке Државе, а потом у Мексико где је организовао револуционарни покрет назван „26. јул“ заједно са својим истомишљеницима међу којима је био и Че Гевара. Његова борба против диктатора Батисте је завршена победоносних уласком трупа побуњеника у Хавану 8. јануара 1959. године.
Фидел Кастро је доласком на власт био веома непријатељски расположен према Сједињеним Америчким Државама, које су се пријатељски односиле према Батисти и често се мешале у унутрашње послове Кубе док је он био на власти.Након што је Кастрова влада национализовала рафинерије нафте, шећеране и погоне за производњу електричне енергије 1960. године Сједињење Америчке Државе су престале да купују кубански шећер и увеле економски ембарго према Куби.
Раних 1960-их Кастро је отворено пригрлио комунизам и успоставио блиске везе са СССР-ом примајући све већу совјетску војну и економску помоћ. Године 1961, САД су покушале уз помоћ кубанских избеглица да збаце Кастра с власти у инвазији на Залив свиња, али без успеха.
Можда и као последица те инвазије следила је Кастрова изјава у децембру 1961. године: „Ја сам марксиста-лењинста и остаћу то до своје смрти“.
У доба 1960-их и 1970-их Кастрова влада је учинила значајна побољшања у кубанском образовном систему и организацији здравствене заштите тиме приказујући кубанску револуцију као пример другим народима. Међутим, америчко-кубански односи су наставили да се погоршавају, нарочито током Кубанске ракетне кризе 1962, када су Американци открили да је Совјетски Савез на Куби поставио своје балистичке пројектиле далеког домета и тиме практично имао целе Сједињене Државе „на длану“.
Председник Џон Кенеди је тада увео поморску блокаду Кубе како би присилио совјетског лидера Никиту Хрушчова на повлачење совјетских пројектила с Кубе.Кастро је такође активно помагао револуционарне покрете у Латинској Америци, а у 1970-их и 1980-их и у Африци (Ангола, Етиопија)
Године 1979 изабран је за вођу Покрета несврстаних, позицију која му је дала међународни углед. Након што је касних 1980-их СССР почео да спроводи низ социјалних и економских реформи Кастро је оштро критиковао такве експерименте с капитализмом и тврдио како на Куби нема потребе за сличним реформама.
Распад Совјетског Савеза 1991. године прекинуо је доток помоћ Куби изазивајући тиме још веће пропадање посрнуле кубанске економије. Кастро је на такав развој догађаја одговорио 1993. године када је допустио ограничени низ економских реформи и делимичну легализацију приватног предузетништва. Тврдио је како је једини начин да се постигне економски раст очување једнопартијске државе, ограничавање приватног предузетништва и брзо утишавање политичких противника.
Једном приликом упитан када ће обријати браду и скинути војну одору одговорио је: „Када се оконча револуција!“
Кастро је због болести напустио власт 2006. године и вођење земље препустио је свом брату Раулу.
Фидел Кастро је носио титулу највећег женскароша свих времена.Према писању биографа спавао је са чак 35.000 жена. Кастро је током 40 година свакодневно спавао са бар две различите жене, које су његови људи проналазили на сунчаним плажама Хаване.
Метак Фидела Кастра није хтео ни у рату ни у миру. Преживео је 637 атентата без иједне огреботине.
“Одувек сам знао да сам смртан, изјавио је Кастро у разговору са шпанским интелектуалцем Федериком Мајором. Кључ мога живота био је заправо у томе да сам у сваком тренутку био свестан изненадне, непредвидиве смрти, толико да ме то није ни преокупирало. Када ме је мој бунтовни карактер гурнуо на пут револуционарне борбе, а нико ме није на то терао, знао сам да је мало вероватно да ћу дуго поживети. Али, ето, поживео сам…”
“Ови из ЦИА једва чекају да умрем када већ нису успели да ме убију, а радили су свесрдно на томе”, говорио је Кастро.
За Кастра, као и за Наполеона, метак очигледно није био “изливен”. Смрт га није хтела. Није му било суђено да умре од насилничке руке. Колико је у томе заслужна његова изузетно бројна и перфектно обучена служба обезбеђења, а колико му је у том “руском рулету” и судбина била наклоњена, тешко је дати тачан одговор.
Кастро је свој живот проживео у том зачараном кругу, а да није доживео, како би Маркес рекао, ни најмању огреботину. Из Мајамија су донедавно веровали да ће пробити тај штит и “ослободити Кубу од диктатора.”
“Сваког дана учествујем и побеђујем у игри која се зове ’победити смрт’. И признајем, јако уживам у тим играма и победама, јер знам колико то тешко пада мојим непријатељима…”
Извор Википедија,КрстарицаЛола