Вођа ДНР Александар Захарченко је, уз познатог руског кантаутора Александра Скљара, рок-музичара Џанга и писца Захара Прилепина, отпевао у квартету познату фронтовску песму из Другог свтског рата „Хајде да по једну попушимо“.
На сцену је изашао на крају концерта Скљарове групе „Ва банк“ у Доњецку.
„Отпевао сам ту песму зато што описује оно што је важно за нас било онда. И важно је и за нас данас. Да објасним. Био сам неколико сати раније на нашим истуреним положајима и разговарао са момцима о свему за шта се боримо и о томе како ћемо живети даље. А у песми „Хајде да по једну попушимо“ постоји одговор на питање. Шта ми уопште желимо. Песма каже да ћемо, као у своје, доћи у Одесу, у Николајев и у славну Каховку“, каже Захарченко.
„Хајде да попушимо по једну“ је једна од најпознатијих песама из Великог Отаџбинског рата. Дело је композитора Модеста Табачникова и песника Иље Френкела. Настала је на почетку рата.
Ката
Хајде да попушимо по једну
Дунуше ветрови топли.
Отопише се путеви.
И на Јужном фронту
Ћарлија опет.
Топи се снег у Ростову.
Топи се и у Таганрогу.
Некад ћемо се
Сећати ових дана.
О ватрама и пожарима
О пријатељима и друговима
Негде ћемо и некада говорити.
Ја ћу се сетити наше чете
И тебе што ми даде једну.
Хајде друже да попушимо по једну.
Хајде да запалимо, друже мој.
Нас ће опет Одеса
Дочекати као
Владике своје.
Звезде Црног мора
Нама ће сјати.
Славну Каховку,
Град Николајев,
А и дане ове
Некад ћемо спомињати.
О ватрама и пожарима,
О пријатељима и друговима
Негде и некада
Ми ћемо говорити.
Ја ћу се сетити пешадије
И наше чете,
А и тебе јер ми
Даде да запалим.
Даде ми да запалим.
Хајде да попушимо по једну,
Хајде да запалимо, друже мој!
А када не буде
Ни помена о Хитлеру
И када се вољеним својим
Опет вратимо,
Сећаћемо се како смо на Запад
Ишли преко Украјине.
Ових дана ћемо се
Некада сећати.