Пише Николас Николаидес
Katehon
Украјина је деградирала и од руског/совјетског региона се претворила у америчку колонију. Територија која се тренутно зове Украјина никада није била држава нити ће то икада бити. Она је увек била део друге, праве, велике државе или, чешће, област подељена између других правих држава као што су Пољска, Аустрија, Мађарска, Турска и, што је најважније, Русија.
Наравно, према кијевској нацистичкој хунти, Тројански рат су између себе водила „украјинска племена“. Александар Велики је заправо био „протоукрајинац“, а Византија „украјинска колонија“. Али, остатак света зна да не постоји ни један историјски документ или доказ који говори о Украјини као држави или независној области.
Ма колико украјински нацисти желели, они не могу да мењају историју, па зато покушавају то да ураде са савременом, на пример, „перући“ биографију ратног злочинца, нацистичког слуге и масовног убице Степана Бандере. Истина, кијевска нацистичка хунта покушава да фалсификује чак и „стару“ историју, али антички и средњовековни аутори су сувише добро проучени, а извори сувише добро документовани да би прошлост могла лако да се изврће.
Доказана је и добро позната чињеница да је прва руска држава била Кијевска Рус. Обратите пажњу „Рус“, а не Украјина! Такође је познато да сама реч „Украјина“ потиче из старог руског и никада није значила земљу. Под њом се подразумевала погранична област између земаља и поменутих држава. Касније се реч „Украјина“ користила за означавање најзападнијих делова Руске империје.
Кад се територија Руске империје проширила на југ, нове територије ослобођене од турске окупације су назване Новоросија, односно Нова Русија. И опет се нигде не помиње Украјина! Све су то добро проучене и доказане историјске чињенице.
Делови североисточних територија су називани Малоросија или Мала Русија. Нажалост, комунистичке вође СССР су решиле да обједине све те области у једно, у нову совјетску републику коју су назвали Украјина. И управо су јој они додали једини историјски неруски део – Галицију, а касније су придодали Крим као поклон. И све су то урадили, не називајући територију њеним правим историјским именима – Новоросија и Малоросија. То је учињено делимично случајно, делимично из практичних разлога, јер је већи део те велике територије раније био погранична крајина Русије.
Када се СССР распао због унутрашњих издаја и против воље огромног дела грађана, што је потврдио референдум из 1991 године, Американци, који су контролисали своју марионету алкохоличара и издајника Бориса Јељцина, су могли да буду сигурни да ће кључни руски региони Совјетског Савеза, то јест већи део украјинске совјетске републике, конкретно Новоросија и Малоросија, остати ван граница Русија и да се никада неће вратити Руској Федерацији. Разуме се, то је урађено да би се ослабила нова руска држава, а не из емпатије према новој псеудодржави „Украјини“.
Данас главни задатак сваке руске Владе није организовање светских првенстава у фудбалу или изградња Дизниленда, већ ослобађање и враћање мајци Русији руских земаља Новоросије и Малоросије. Најбољи начин је, за почетак, помоћи армији Новоросије да ослободи своју земљу која се простире од Харкова до Одесе и источно од Дњепра.
Узгред, како украјински режим уопште може да машта о постојању земље, када га издржавају САД и када продаје имовину својих грађана странцима?
То онда није држава, већ колонија.
Преименовање улица и села у част нацистичких злочинаца дефинитивно није довољно да би се створила права држава.
Ката