Пише Елена Ханенкова
fakti.rs
Превела Ксенија Трајковић
Бити изван себе није добар начин за излаз из настале ситуације. Међутим, људи у Калифорнији као да не мисле тако. Многи и не размишљају нарочито о будућности. Велике одлуке у стању афекта нису добра тактика..
Ако може Крим, може и Тексас.. Хоћемо ван из САД!
Становништво те државе и активни борци за слободу, често су придошли вундеркинди свих боја из разних крајева света. Они се сада понашају као тинејџери који су после учињених несташлука покупили своје прње у чисте торбе и планирају ноћно бекство од родитеља. А шта је са сећањима очева, грађанским ратом, ратовањем дедова за независност и укидање ропства? Сада је све заборављено. Дошао је шовиниста Трамп и отима нам.. Само, шта им он тако животно важно отима, готово нико од њих не може јасно да дефинише.
Они колутају очима и кроз зубе процеде: „Он није наш Председник и готово!“ Ипак, какав ће бити силиконски „хипи-јапи“ рај у реалности?
Калифорнија жели да се отцепи од САД
После победе Доналда Трампа левичарски колеџи спустили су америчку заставу на пола копља. Затим су палили заставе. А сада су екстремни колеџи одлучили да забране америчку заставу уопште и самим тим прогресивни кажњавају патриоте због онога што се десило. Раскол је очигледан. Он се дешава наочиглед свих. Етички и вредносни. Тешко је веровати да су управо прогресивне-демократе сада заостале за политичким процесом у својој сопственој земљи.
Републиканци већ одавно не вичу да су дедови ратовали. Они само желе да изграде своју земљу за своје потребе и стављају национални приоритет изнад сведозвољености. Међутим, деца новог миленијума желе да живе другачије, да имају посебну кућу и да се одвоје од родитеља и то је нормално. Али, шта ће то значити за државно уређење САД. Шта је то? Сепаратизам или право нације на самоопредељење? Ако је нација социјално – економско, културно, политичко и духовно заједништво са сопственом етиком, онда нема проблема на путу за ружичасту будућност. А ако је етничко заједништво? Проблем је у томе што је овај појам прилично расплинут, посебно ако се узме у обзир младост америчке нације где се такав проблем по свој прилици појавио први пут.
Једно је јасно. Гневним житељима Калифорније не недостаје страственог заноса.. Становништво државе се разљутило због резултата председничких избора. Протести су се појавили готово у свим великим градовима и у многим универзитетским удружењима. Недавно је Сенат Калифорније објавио саопштење и обећао да ће чинити све што је у његовој моћи да одбаци сваки покушај федералног мешања у политику Калифорније. И не чуди што је та енергија покренула машину под називом Calexit, покрет за излазак из састава земље.
Хаос у Калифорнији: Нећемо Трампа, желимо да се одвојимо од САД
„Сутрадан после избора многи су изашли на улице са натписима: „Калифорнија је нација, а не држава“. 13 000 добровољаца је кренуло да прикупља потписе за петицију о изласку, објавио је дневни лист Lоs Angeles Times.
„Замисао је у томе да Калифорнија треба да се одвоје од САД. Главни разлог је чињеница да је Калифорнија одбацила Доналда Трампа већином гласова од око 62%, што је највећа разлика у поређењу са било којом другом државом, као и то што се идеје огромне већине не подударају са идеалима осталог дела земље.
Наравно, идеја о изласку за Калифорнију није нова. Постоје организације као што је „yescalifornia.org“ које стичу свој политички капитал на обичним људским осећањима несигурности и панике и шире информације о одвајању преко друштвених мрежа. Покрет је постепено стекао популарност и поверење, а велике националне информативне агенције размишљају о томе како ће конкретно изгледати Calexit.
Упркос томе, сада је излазак мало вероватан. Биће потребни не само гласови бирача на референдуму у Калифорнији, него и амандмани на Устав. Сем тога, пре него што размотре дугорочне могућности становници Калифорније треба да почну од најважнијег питања – „Да ли ми заиста желимо да се одвојимо?“
Треба почети од тога да би Калифорнија била једна од најнеобичнијих од свих земаља. Сетите се еколошке утопије, социјалне и медицинске помоћи. Сетите се LGBTQ и расног/верског уточишта мањина. Независна Калифорнија би била претрпана. А многи њени житељи сматрају да би одвајање од Федерације дало Калифорнији могућност да у потпуности реализује свој потенцијал.
Присталице одвајања најчешће цитирају размере економије Калифорније. То је по величини шеста економија у свету. Њихова држава би била главни актер у светској трговини, посебно у пољопривреди и технологијама. Независност Калифорније би јој пружила могућност да успоставља своја сопствена правила у трговини која одговарају њеним јединственим економским условима, као и да контролише начин управљања својим ресурсима на локалном нивоу“, пише новинар Дилан Париси на страницама Daily Nexus.
То је стандардни сет заблуда којима се руководе сви новопечени сепаратисти-индивидуалисти. Међутим, такви говори пре подсећају на пароле пацова који беже са брода на фиктивни бал. Други аргументи у корист одвајања укључују квалитативне реформе државних школа путем одустајања од федералних услова у области образовања и у расподели новца, могућност да се изађе на крај са изазовима имиграције због чега је, како им се чини, неопходно да се ослободе од текуће правне и пореске политике и апсурдних војних расхода који приморавају САД да константно живе у дуговима.
Као калифорнијски либерал из околине Сан-Франциска, после избора био сам поносан на своју државу, а нова земља Калифорнија, изгледа ми као моје место за живот. Ја нисам економиста, нисам ни антрополог, али могу да видим да излазак из састава САД може да означи побољшање за посебну државу која тежи јединственој социјално-економској политици. Али, без обзира на то ја не намеравам да убеђујем да треба ићи према Calexit. Спреман сам и да објасним због чега, наставља Париси.
Прво, као што сам раније већ поменуо, Доналд Трамп је у Калифорнији добио 33% гласова, а то значи да је отприлике четири милиона људи било довољно очарано њиме да на дан избора дођу на бирачка места ради конзервативног кандидата иако су знали да ће он, свеједно, изгубити у овој држави. Те људе је лако и једноставно суочити са чињеницом, али ми треба да знамо да сама величина и разноликост наше државе значи да постоје читави региони Калифорније који редовно гласају за конзервативце и нереално је очекивати да ће ти људи само узети своје ствари и отићи.
У свету се Napa Valley сматра за једног од најбољих произвођача вина високог квалитета, а то је једна од малобројних области конзервативаца. Такође, многи фармери у Калифорнији идентификују себе са конзервативцима. Не треба да заборавимо да економија Калифорније, која све брже расте, делом зависи и од тих људи.
Друго, треба да погледамо и друге либерале у САД иако неки сматрају да Калифорнија нема право гласа на председничким изборима и да су често резултати већ одређени и гласови унапред пребројани стога што се увек претпоставља да 55 гласова електора из Калифорније обавезно одлазе на кандидата демократа. Без тих 55 гласова бирача убудуће готово неће бити могуће изабрати кандидата Демократске партије, да и не говоримо о томе да ће пре свега то извести демократске представнике и сенаторе из Конгреса.
Заједно са расколом Calexit би значио, посебно у Орегону и Вашингтону, да ће Републиканска партија доминирати у САД. Пре свега, управо ће Калифорнија бити одговорна за ултрадесничарску политику у односу на друге либералне државе, што може да доведе до масовне депортације, до ограничења права жена и LGBT и одсуства еколошких норми. Наша либерална утопија делиће границу са једном од најконзервативнијих земаља слободног света – Реганистаном.
Наравно да ме брину ватрене дискусије о Calexit као о правном покрету. То ме уверава да моја држава није роб лицемерја и приморава ме да се запитам како бих се ја уклопио у ту дивну реалност. На крају, Calexit може само да постане начин за окретање леђа проблему и да му омогући да постоји на другом месту, а то не сме да постане циљ прогресивног покрета, закључује Дилан Париси.
За многе у Калифорнији јаук и плач сопственог народа за будући „зид слободе“ изгледају неспојиво са ситим животом и виртуелним ружичастим наочарима. За сада је у њима живо саосећање са браћом. Ипак, да ли ће увек бити тако?
„Кад дође 2018 покушајмо да сконцентришемо наше напоре на то да се опет изборимо за Конгрес и да инсистирамо на прогресивном дневном реду. Америка рачуна на нас“, пише Морган Ом у независном студентском листу Универзитета Џона Хопкинса.
Међутим, не мисле сви тако. Међу њима је и један од аутора идеје о изласку из савеза држава, бизнисмен и један од оснивача Hyperloop Шервин Пишвар. Он је изјавио да жели да помогне Калифорнији да се одвоји од САД и Председника Доналда Трампа. Чим су се завршили избори саопштио је да формира легалну кампању за претварање Калифорније у независну нацију. За CNBC Пишвар је изјавио да је озбиљан у својим намерама и да има назив за нову независну творевину.
„То је највећа патриотска ствар коју ја могу да учиним. Земља се налази на озбиљном раскршћу. Нови назив – Нова Калифорнија – New California“, каже он.
Свој „план Калифорнија“ он описује као катализатор за покретање националног дијалога, будући да је земља стигла до критичне тачке.
„Ми опет можемо да уђемо у савез држава након што Калифорнија постане нација. Као шеста економија у свету, економски мотор земље и испоручилац огромног процента федералног буџета Калифорнија има велики ауторитет“, каже он, додајући да Калифорнија треба да се одупре системским проблемима које су открили ови избори.
Луис Маринели, лидер групе која одавно подржава Calexit, је рекао 2015 за Los Angeles Times да идеја није у изласку из земље.
„Ми не покушавамо да раскинемо, као 1860их година, ми говоримо о Калифорнији коју треба признати као нацију у нацији, као Шкотску у Уједињеном Краљевству. Ми сматрамо да је Калифорнија више од обичне државе“, каже Маринели.
По речима издања Tech Crunch, Силиконска долина је спремна да „спакује своје играчке и оде“ задржавајући право да се врати ако оде „силеџија“ Трамп.
Своју инспирацију Calexit црпи из немира у Тексасу 2012, када је та земља хтела да изађе из савеза држава након што је председник САД Барак Обама изабран за други мандат. Тада су успели да сакупе потписе више од 100 000 људи и да пошаљу петицију са молбом да се држави дозволи одвајање. Одбијање администрације демократа било је учтиво, али одлучно: „Извините, али не“.
„Ми поштујемо здраву расправу, али нећемо дозволити да нас та дискусија раздвоји. Наши очеви-оснивачи прогласили су Устав САД да би формирали дубљи савез радом на самоуправљању, који је сложен и често пун разочарења, али неопходан. Они су у том документу одредили право да гласачким листићима мењају нашу националну власт, право за које су се бориле генерације Американаца да би га обезбедиле за сваког, али нису одредили право на излазак“, одговорио је тада Џон Карсон, бивши директор Беле куће за односе са јавношћу.
Године 1869 у предмету „Тексас против Вајта“ је суд утврдио да Тексас остаје део САД и да Устав САД неће дозволити државама да једнострано излазе из састава држава, као и да су сви документи о одвајању које су донели законодавни органи бунтовних држава били апсолутно неважећи.
Односно, Тексас је постао једна од САД и ушао у нераскидиви савез. Све обавезе вечног савеза и све гаранције републиканске власти у Савезу одмах су примењиване на државу. Акт који је завршио пријем у Савез био је нешто више од споразума који је ступио на снагу, то је било увођење новог члана у политички орган и то је било коначно. Савез између Тексаса и других држава постао је исто тако потпун и вечан, а такође и нераскидив, као и савез између држава-оснивача. Није било места за ревизију или анулирање, изузимајући револуцију или одобрење свих држава. Кад је постао држава, Тексас је пристао да ће помоћи у формирању дубљег савеза.
„Калифорнија је свесна тога. Оно шта Калифорнија реално може да предузме јесте да покуша да спроведе референдум и ако већина подржи Calexit да пошаље делегата у Вашингтон да предложи амандман на Устав САД који касније треба да потврде две трећине гласова у оба дома и у Сенату. И ако гласање буде у корист „Yes California“, онда ће питање доћи у Владе свих 50 држава, а ако 38 од њих одобри амандман на закон „Тексас против Вајта“, држава може да изађе из Савеза, пише издање News.mic.
Или да се тај корак одобри сазивањем конвенције држава и уз сагласност њих 38 да се постигне независност. Ипак, како је указао Tech Crunch, у том смислу прилично је бесмислено ослањати се на остале државе којима је неопходна економија Калифорније. Као и у случајевима са другим недавним покушајима државног раскола, вероватно и Калифорнију чека неуспех. Калифорнија није само једна велика интерактивна платформа како је истакао Скот Шекфорд у часопису Reason Magazine. Сепаратисти не намеравају да се одричу многих достигнућа лидера слободног света.
Независна Калифорнија наставиће да користи америчку валуту. Долар САД је међународна валута, а то значи да свака земља ако жели може да га користи, не тражећи дозволу власти САД, као што то чине Еквадор, Салвадор и Британска Девичанска острва.
Група Calexit постаје све популарнија, а људи у Калифорнији сматрају да се ујка Сем претворио у Робина Худа који узима више пореза од богатих и пропорционално га дели онима који су сиромашнији, као што је Мисисипи.
„Ми имамо више људи него Канада, економија је јача него у Француској, а фарми има довољно да нахране пола света“, изјављују калифорнијски егзалтирани житељи. Међутим, они не схватају да од Владе у замену, такође добијају много.
„Калифорнија и њена предузећа дреше кесу за износ од око 330 милијарди федералних пореза, али обратно добијају око 350 милијарди долара. У тај износ се убраја зарада федералних службеника и плаћање трошкова за истраживања“, цитира Линдзија Кошгарина, директора за статистичке анализе, издање Mercury News.
„Највеће парче колача, 193 милијарде долара, чине федералне повластице: исплате социјалног осигурања, бонови за исхрану, осигурање за незапослене и донације за студенте. Сваке године из буџета за одбрану у Калифорнију одлази 72 милијарде долара. Поставља се питање колико је она сама спремна да издваја за своје војне расходе, да и не говоримо о сопственој поштанској служби, програму социјалног осигурања и дипломатском сектору? Излазак само може да разори ову државу. Сву ту бирократију у Калифорнији очигледно потцењују“, рекао је Кошгарин.
Још средином новембра многи становници у Региону залива изјавили су да ће гласати против предлога о изласку. Лорен Вилсон, 21-годишњи републиканац који је гласао за Хилари Клинтон, каже да његове колеге сепаратисти пишу на Facebook да не желе ништа заједничко да имају са онима који нису гласали за Клинтонову.
„Уместо да покушају да раде заједно и да решавају наше проблеме, изгледа да сви само желе да побегну зато што им се не допада оно што се десило“, каже Вилсон у интервјуу за Mercury News.
Ката