Огорчена борба за поморске комуникације, трка у наоружавању, ратови у градовима и све веће размере рата против терориста су изазови који представљају мегатрендове човечанства у наредних 50 година, сматрају аналитичари Price water house Coopers (PwC) који су направили извештај „Пет глобалних трендова и њихов утицај на одбрану и безбедност“.
PwC је широј публици познат пре свега као ревизорска компанија, али има организационе делове који су специјализовани за пружање консултантских услуга државним службама, службама безбедности и предузећима у војној индустрији.
Пре неколико дана су представили нови извештај PwC о мегатрендовима. Његов основни циљ је да помогну клијентима PwC да формулишу дугорочну стратегију која узима у обзир промене у светској економији, демографској ситуацији, природним условима и технологијама.
Израдом извештаја су се бавили стручњаци међународног одељења PwC за пружање услуга војним предузећима и службама безбедности које се налазе у Лондону. На основу јавних статистичких података, они су анализирали изазове у сфери одбране и безбедности који као резултанту дају пет главних глобалних мегатенденција. Документ је намењен пре свега топ менаџменту компанија и државним функционерима, али ће бити интересантан свима који желе да знају у каквом свету ће човечанство живети кроз неколико деценија.
Премештање центара производње у Азију, које се већ догодило, значи пре свега пораст значаја транспортних путева чији већи део пролази морем. Контрола над транспортним артеријама ће у наредним деценијама бити важна као никад, пошто ће од слободе кретања терета зависити благостање многих земаља.
Одатле произлази повећање потражње не просто за наоружањем већ за системима предвиђеним за ратну морнарицу и ратно ваздухопловство. Аналитичари PWC истичу да ће се трка у наоружавању на мору погоршати због премештања економске моћи у Азију, што ће тамо довести до појављивања нових политичких актера са ресурсима које ће моћи да уложе у повећање војних могућности.
Борба за поморске путеве је већ почела. То се добро може видети у Јужном кинеском мору где Кина гради вештачка острва како би контролисала акваторију, а њени суседи грозничаво купују наоружање за флоту.
«Трамп је, на пример, обећао да ће повећати америчку флоту за 20%, Кина има амбициозне циљеве, а и Русија и Индија активно обнављају своју флоту. Сада се одвија смена генерација бродова, а паралелно се замењују и противбродски авиони. Аустралија, Индија и Велика Британија набављају америчке „Посејдоне“, ми модернизујемо систем „Новела“, Кина ради на јачању своје патролне авијације. Што се тиче система обалске одбране, ту су се активирали чак и мали произвођачи, на пример шведске компаније, каже главни уредник магазина „Извоз оружја“ Андреј Фролов за Известија.
Наредне деценије ће бити добро време и за фирме које праве бродове и наоружање за ратну морнарицу.
«Домаћа бродоградилишта ће бити да добитку чак и без наруџбина из иностранства јер је планирано да се на флоту потроши 20-25% државног програма наоружавања», додаје Фролов.
Стручњаци PwC очекују да ће се Кина у наредних 50 година од регионалне претворити у глобалну суперсилу и да ће активније пројектовати моћ у целом свету. То може да се не свиди њеним суседима. Већ сада се назиру трења са АСЕАН, Индија се понаша веома опрезно.
Мегатренд наредних деценија биће убрзана урбанизација. До 2050. године између 50 и 72% становништва Земље живеће у градовима. С војног аспекта, то значи неизбежно премештање борбених дејстава у градове.
Сукоби у Сирији и Ираку потврђују утемељеност таквих предвиђања. Борба се не води за територије, већ за градове Алепо у Сирији и Мосул у Ираку.
Због велике концентрације становништва, градови су погодна средина за терористе и устанике. Зато ће у војсци посебна пажња бити посвећивана припреми војника управо за градске борбе, формираће се специјалне јединице за такво ратовање, набављаће се специјална техника и опрема.
Посебно је питање настајање такозваних сивих зона током урбанизације, које се не налазе под контролом власти. Та појава је нарочито распрострањена у земљама трећег света. Карактеристичан пример су дивља насеља у Рио де Жанеиру и Каракасу, која власти прилично условно контролишу.
Аналитичари PwC скрећу пажњу на још један мегатренд – старење становништва у развијеним земљама и паралелни раст удела младих у трећем свету. Старење становништва у трећим земљама довешће до смањења мобилизационих ресурса, стога ће се приликом развоја оружаних снага акценат стављати на квалитет, а не на квантитет.
Масовне армије ће бити замењене компактним, али опремљеним најмодернијим високотехнолошким оружјем. Порашће потражња за скупим и сложеним системима – оклопном техником, авијацијом, дроновима. Тај процес се одвија, што је нарочито приметно у армији САД, у којој су борбене беспилотне летелице постале норма, а вредност појединих система наоружања достиже неколико стотина милиона долара.
У земљама у развоју, у којима раст привреде обично заостаје за растом становништва, настаће други проблем. Рашће удео незапослене омладине, што ће створити погодну климу за радикалне идеологије које обећавају социјалну правду и преуређење света. Таква ситуација је већ неко време приметна у многим арапским земљама, што је и било плодно тле за многобројне државне ударе.
Нови изазови у сфери одбране и безбедности прете и развоју технологија. У будућности нас очекује пораст броја сајбер-ратова, пошто ће зависност инфраструктуре од компјутерских система доводити у велико искушење армије и терористе да први напад изведу управо на њих, парализујући противника још пре почетка физичких борби.
Развој информационих технологија ће дати нове могућности терористима и другим недржавним структурама, који могу да их користе за координисање дејстава или вођење пропаганде. Исламска држава врбује борце преко друштвених мрежа, а „арапско пролеће“ је донело такву технологију као што су „Фејсбук револуције“, када су учесници масовних протеста користили месинџере као главну средину за комуникацију.
И на крају, још приметнији ће постати такав мегатренд као што је оскудица ресурса и глобално отопљавање. Разуме се, ратови за ресурсе нису нова појава, али сада се неће борити за злато или нафту, већ за много баналније ствари, прогнозирају у PwC. На пример, ускоро би више од 50 земаља У Африци, Азији и Латинској Америци могло да буде увучено у сукобе због воде за пиће. То је добра вест за трговце оружјем, али веома тужна за све остале пошто, како је показало масовно емигрирање из Сирије, у данашњем глобализованом свету велики сукоб у једном делу свету узрокује проблеме у многим другим регионима, пишу fakti.rs
Ката