Сарадња Србије и Русије на завршетку Храма Светог Саве у Београду показује истинску везу двају народа. Наша земља полако се уједињује око Храма. Руску помоћ смо прихватили са захвалношћу, не само због новца, већ и због жеље да ојачамо везе које ће трајати дуго после нас.
Окружен моделима светитеља чији ће се ликови ускоро наћи на сводовима светиње на Врачару, у Руском дому у Београду ово је поручио председник Србије Томислав Николић. У центру руске културе и уметности данас је представљена макета будућег изгледа мозаичке декорације главне куполе Храма Светог Саве на Врачару.
– Блискости два народа допринео је и Свети Сава, који је свој монашки пут започео у руском манастиру на Светој Гори – подсетио је Николић. – Сведоци смо великих радова на Храму који је њему посвећен, и који ће, надам се, ускоро бити потпуно завршен.
Данашња промоција макете означила је и почетак радова на постављању прве етапе мозаика на 1.230 квадрата површине главне куполе. Радовима руководи чувени руски академик Николај Александрович Мухин. У његовом московском атељеу тим мозаичара већ је завршио широке целине композиције, које ће у Београду бити уграђене на унутрашње зидне површине.
Да ће под декорисаном куполом на Врачару бити места за све православне Србе и Русе нагласио је и амбасадор Русије Александар Чепурин.
– Свети Сава део је духовног ланца који вековима повезује Србију и Русију. Ликови Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог осликани су и у Успенском сабору у Кремљу. Храм у Београду, по завршетку радова, биће један од светских центара православља, у који ће долазити и велики број Руса. Поносни смо што учествујемо у оваквом пројекту – рекао је амбасадор Чепурин.
У средишту главне куполе Храма Светог Саве на Врачару, по рановизантијској традицији наћи ће се представа Вазнесења. Централну сцену чиниће представа Исуса Христа који седи на дуги, која симболише спајање неба и земље.
– Завршетак Храма Светог Саве на Врачару биће важан догађај за хришћанску културу и уметност. Колико је то важно сведочи и чињеница да је покровитељ радова који се изводе руским донацијама лично председник Путин – навела је Љубов Глебова, директор руске Федералне државне агенције “Росотрудничество”.
Заједно са тимом руских мозаичара у Београд су стигли и сав потребан алат и материјал. Реч је о камену и емајлираном стаклу које ће бити уграђено у куполну композицију. Припремни радови за постављање мозаика почели су летос, када је потписан и завршни уговор о руској донацији. Завршетак декорације поткровног дела очекује се до краја следеће године, а веће целине зидова требало би да буду осликане до 2019, када Српска црква обележава 800 година аутокефалности.
Свечаности у Руском дому присуствовали су и министар спољних послова Ивица Дачић, владика топлички Арсеније, заменик градоначелника Београда Горан Весић, као и представници руских компанија које послују у Србији.
Част је бити део оваквог пројекта, који ће ојачати везе између наших народа – рекао је јуче у Руском дому Александар Дибаљ, члан Управног одбора “Гаспромњефта”.
Ова компанија, у оквиру програма подршке пројектима у области културе и очувања историјског наслеђа Србије, донирала је четири милиона евра за унутрашњу декорацију главне куполе Храма. “Гаспромњефт” је претходних година финансирао и обнову Руског некропоља, Иверске капеле и споменика погинулим Русима у Првом светском рату на Новом гробљу у Београду.
Академик Николај Мухин, који је и један од специјалних саветника председника Русије Владимира Путина за културу, светску славу је стекао осликавањем обновљеног Храма Христа Спаситеља у Москви.
– Када је посао у Москви завршен, био сам сигуран да сам своје животно дело завршио и да могу мирно да умрем. Убрзо сам, међутим, добио позив да дођем у Београд. Када сам са патријархом Алексијем 1994. године први пут обишао Храм на Врачару, схватио сам да моја животна мисија још није готова – присетио се Мухин.