Гастрономска манифестација „Руске царске гозбе“ се претходна два дана одржавала јубиларни 10 пут у Београду. У специјалитетима са руског двора гости ресторана Венеција у Земуну су могли уживати претходне две вечери.
Они који су у петак и суботу вече посетили овај ресторан на Дунавском кеју, могли су уживати у укусима руске царске кухиње уз руске романсе, и песме попут „Подмосковских вечери“ али и неизоставну „Каћушу“ која је пропраћена бурним аплаузом. Песме су изводили уметници обучени у традиционалне руске костиме.
У пријатном амбијенту ресторана дописник News Fronta Srbija, имала је прилике да са Негованом Стефановићем, аутором пројекта „Историја гастрономије“ поразговара о историји руске царске трпезе.
Мало коме од нас је познато да је Москва некада била гастрономски центар Европе. Гозбе на руском царском двору су знале потрајати и по неколико часова. Служило се око 70 јела, а приликом празника чак и двоструко више.
Служењу топлих предјела Руси су подучили Французе који су често грешили у редоследу изношења, па су топла предјела на крају завршавала као хладна. Што је кувара у то време могло скупо коштати.
У периоду од 17 до прве половине 20 века, руска јела су се одомаћила на трпезама Европе. Боршч, шчи, пељмени , јегуље у умаку од ораха,црни кавијар и руска јестерина,као и посластице медовика и блиње, су се могли пронаћи на трпезама дворских кућа Француске, Шпаније, Немачке, Италије. Могло би се рећи да је Москва до Октобарске револуције 1917, била гастрономски храм Европе.
Као и сваке године, на овој гастрономској манифестацији приствује и велики број дипмломатских представника
Током прављења ове репортаже, у ресторану је у укусима руске царске кухиње уживао и амбасадор, нама једне братске земље, али смо испоштовали његову приватност не објављујући фотографије. Касније је се очекивао долазак још неколико дипломатских представника.