Не мирују ни они који од Црне Горе праве антисрпску државу, ни они који им у томе „чувају стражу“ и обезбеђују подршку.
Пише Диана Милошевић
fakti.org
Томислав Николић је у интервјуу Ал Џазири између осталог рекао за Црну Гору:
„То је историјска земља коју су створили Срби. Тамо живи велики број Срба и често имамо расправе да ли они имају сва права као и остали грађани Црне Горе“, додајући да признаје независност Црне Горе, али да ће је ценити по томе какав однос има према свим грађанима, не само онима на власти, него и у опозицији.
Главни војвођански „лигаш“ Ненад Чанак, поводом Николићевих речи је изговорио:
„Оно што посебно забрињава јесте да се Николић и овај пут ставио насупрот Влади Србије и интереса наше државе, заступајући интересе режима у Русији. У кривичном праву за поступке Томислава Николића нема друге дефиниције осим велеиздаје“.
„Са гнушањем одбацујемо увреде које је, због свог политичког екстремизма и огромне неукости, још једном демонстрирао одлазећи Председник Србије Томислав Николић. Ставом о Црној Гори, Николић је тешко увредио суседну и пријатељску државу и још једном показао да би његов поновни избор био фаталан и по Србију и по мир у региону“, рекао је Чанак и додао да је Николић непоправљиви незналица.
Стога, колико год то личило да проверавање да ли је вода мокра, има смисла питати да ли су Срби створили Црну Гору или је некако настала мимо њих, па је они присвојили?
Због чега је данашњем монтенегринству потребно да оспорава управо то, упркос томе што су сви владари Црне Горе за себе говорили да су Срби? Који и чији ветар дува преко тврдњи из Србије да Црну Гору нису створили Срби?
Чанак нема име и реноме поводом историје, зато нема шта ни да изгуби оспоравањем неоспоривог, због чега се ипак упустио у оспоравање кнезу Данилу, Петру I, Петру II и краљу Николи да су били Срби?
Црну Гору су створили Срби, односно Црногорци као Срби, о томе је реч
др Александар Раковић, историчар, Институт за новију историју Србије
Црну Гору су створили Срби. У то време су сви Црногорци били етнички Срби. Тако су се изјашњавали у време када је Црна Гора стварана. Од 1697 када је владика Данило преузео власт у теократској Црној Гори, па све до уједињења у Југословенску заједницу 1918, Црна Гора је била национална држава српског народа. То је чињеница. Сви православни Црногорци су се изјашњавали као Срби. С тим у вези, Црну Гору су створили Срби, односно Црногорци као Срби. О томе је реч.
Видео сам полемику између Председника Николића и Чанка, где је Председник рекао да су Црну Гору створили Срби, а Чанак му рекао да је незналица. Међутим, Чанак је обична незналица. Он ништа не зна. Јер је стопостотна чињеница да је Црна Гора била историјска држава српског народа.
У Црној Гори је потом вршен етнички инжењеринг, који је почео током аустроугарске окупације, па се настављао кроз више фаза и преко више актера, да бисмо данас имали ову ситуацију да је православно биће Црногораца подељено на две целине.
Једна су они који су Срби. Они се нису одрекли историјске Црне Горе. А друга су црногорски сепаратисти који се изјашњавају као Црногорци, који су се одрекли свега оног што је Црна Гора некад била и свој нови идентитет траже тако да буде најближи Хрватима. И логично је да то траже, јер је сличан конвертитски идентитет између Хрвата који су некада били Срби. Њих преко 70% и Црногораца који су некад били Срби, а њих је 100%.
Још подвлачим да је успостављена државност на референдуму 2006 године нова државност. Та државност нема везе са државношћу која је постојала у време династије Петровић-Његош. То су две различите творевине, државе и идеологије.
Прва је била српска творевина која је у себи гајила ујединитељску идеју српског народа. Ова друга је антисрпска идеологија, која нема никакве везе са оним што је Црна Гора некад била.
Власт преузима америчку доктрину, а српски идентитет Црне Горе приказује као вештачки
Александар Стаматовић, историчар
Црна Гора је до краја постојања свог државног суверенитета била српска држава. Њен народ, династија и владари су се идентификовали као Срби. Врло често црногорску нововјековну државност историчари третирају као петровићки период.
Сви Петровићи, почев од првог владике Данила, до последњег краља Николе представљали су себе као Србе. У истом смислу то је био главарски слој, као нека врста владајућег естаблишмента, као и уосталом целокупно становништво Црне Горе. Шта више, у Црној Гори се задржао култ средњовековне српске државности из немањићког периода, наслоњен на постнемањићки балшићко-црнојевићки.
То се очигледно види из једног рукописног Јеванђеља, које је манастиру Високи Дечани поклонио први значајни Петровић – владика Данило. У поклонском тексту он себе потписује као: „Данил, владика цетињски, војводич српској земљи“.
Црногорска државност је оперативно старија и од оне у Србији, јер се у Црној Гори већ почетком XVIII века уочавају јасни елементи државности за време владике Данила. Воде се битке са Турцима, у Црну Гору долазе руски емисари, владика Данило одлази у Русију, он кореспондира са Млетачком Републиком као духовни и световни поглавар једне земље, уводи се први суд, скупштина главара итд. Тога у Србији нема, све до почетка XIX вијека.
Многи лаици српски идентитет Црногораца виде првенствено кроз књижевна дела Петра II Петровића-Његоша, што је само каменчић у мозаику исказивања српског идентитета јер њега, ван књижевних Његошевих дела, има на претек у политичко- државном смислу.
Супериорност српске политичко-државне идеје у Црној Гори, у односу на Гарашаниново „Начертаније“, исказана је и кроз пјесму књаза Николе „Онамо, намо“ из 1867 године.
Једна од великих обмана у креирању садашњег црногорског идентитета је идентификовање данашње Црне Горе са историјском Црном Гором, то јест да је Црна Гора одувек била територијално оваква каква је данас са истим таквим етничким идентитетом.
Истински историјско-географски појам Црне Горе су четири нахије: Катунска (у коју спада и Цетиње), Ријечка, Љешанска и Црмничка. Од краја XVIII и током читавог XIX века, па све до 1912 године, са уклапањем у државни суверенитет свих осталих крајева, вршено је и државно поцрногорчивање брђанског и херцеговачког становништва. Бока пак никада није ни улазила у састав црногорске државе док је ова била независна.
Садашња Црна Гора, створена на мајском референдуму 2006 године је тотални идентитетски и културолошки антипод Црне Горе која је постојала до 1918 године. Комбинацијом комунистичке доктрине о црногорској националној посебности, са тезама два појединца др Секуле Дрљевића и Савића Марковића-Штедимлије, створен је данашњи званични идентитет Црне Горе.
Садашњи владајући естаблишмент заправо преузима америчку националну доктрину то јест, сваки амерички држављанин је Американац. То је крајњи циљ и црногорске идентитетске доктрине. Сваки црногорски држављанин, ма ко он био, је Црногорац, самим тим јер је црногорски држављанин. При томе се српски идентитет Црне Горе у прошлости настоји приказати као вештачки створен, политички а не етнички.
Може се са сигурношћу рећи да нарочито у последњој деценији и по читав један ешалон, не само историчара него и уопште културолошких посленика, гради своје каријере на негирању свега што је српско у Црној Гори и пљувању по њему. На том фону настале су многе каријере.
Антисрпство је данас у Црној Гори подразумевајућа друштвена категорија и доказ правилног става наслеђен од комунистичке морално-политичке подобности.
Све који говоре да су Црногорци треба слати на полиграф
Матија Бећковић, писац
Ти Црногорци који кажу да нису Срби, морали би ићи на полиграф. Сазнали бисмо да ли лажу или не. Ја сам све то одавно рекао. Сваки нормалан човек зна шта сам ја.
Црногорска нација је нација без деде. Ни један деда није био Црногорац. Све су били Срби.
Ката