Адвокати генерала Ратка Младића затражили су од судија Хашког трибунала да ослободе бившег команданта Војске Републике Српске, оптуженог за организоване злочине у рату у Босни од 1992. до 1995. године, преноси АП.
Како се наводи, адвокат Драган Иветић рекао је у завршној речи одбране на суђењу Младићу пред Трибуналом у Хагу, да је једино фер ослобађајућа пресуда, јер тужилаштво није испунило своју обавезу и доказало кривицу Ратка Младића.
Тужилаштво је прошле недеље захтевало да Младић буде осуђен и добије доживотну казну, уз образложење да би краћа казна била „увреда за жртве, живе и мртве и увреда за правду“.
Последњег дана изношења завршних речи, Младићева одбрана бавила се делом оптужнице која се односи на Сарајево, истичући да је понижавајуће што је Тужилаштво своје аргументе за дешавања у Сарајеву темељило на основу изјава једног сведока.
Иветић је нагласио да је и јединог преживелог сведока којег је тужилаштво извело током суђења – Фадилу Тарцин, која је у време напада имала 16 година, тешко ранила граната коју су испалиле Изетбеговићеве снаге, а не војска под командом генерала Младића.
Став одбране је да је рат у Сарајеву почео много пре него што је испаљен први метак, да је „апсурдно било очекивати да Сарајевско-романијски корпус и српски народ одустане од своје националне равноправности без икаквог противљења“, а да је међународна заједница очекивала „да су се требали изложити противправном нападу Алије Изетбеговића и тзв. Армије БиХ на почетку сукоба“.
Иветић је, пренела је РТРС, рекао да тужилаштво Хашког трибунала ради као да прикрива злочине које су снаге муслиманског ратног лидера Алије Изетбеговића починиле над становништвом Сарајева, наглашавајући да је Изетбеговић крив за избијање рата у Сарајеву и подсетио на његове речи да је „спреман да жртвује мир за суверену БиХ“.
„Оптужба да је ВРС неселективно гранатирала и снајперисала цивиле у Сарајеву је мит“, рекао је Иветић.
Према његовим речима, „Изетбеговићеве снаге су користиле присуство цивила у граду да заштите себе, кријући своје команде у продавницама и поштама, сметајући радионице за оружје у стамбеним зградама и подрумима, обучавајући регруте у основним школама, док су деца седела у разредима“.
Као доказ да је, насупрот томе, Изетбеговић желео рат, Иветић је цитирао извештај Унпрофора у којем је наведено да је гранатирање Сарајева знатно смањено, али да „власти настављају да стварају мит да је град бомбардован очекујући међународну војну помоћ“.
Иветић каже да је тај мит био толико важан да је муслиманска страна гранатирала и снајперисала сопствени народ.
То је посведочио и командант Унпрофора Мајкл Роуз који је у извештају написао да на трамваје у Сарајеву пуца „тајна муслиманска полиција“, рекао је Иветић.
Бранилац је истакао да је Сарајевско-романијски корпус ВРС стално добијао наређења од генерала Младића да пуцају само онда када је то стварно неопходно. Стално је, истиче, говорио да се обуставља паљба, како би политичари могли договорити мировно решење.
Говорећи о експлозији на Маркалама, Иветић је нагласио да докази показују да ВРС није одговорна за убиство сарајевских цивила на тој локацији.
„Бројни истражиоци УН изјавили су да нису могли тачно да утврде са којег је места граната испаљена, а неки од сведока из Унпрофора били су готово сигурни да то нису учинили Срби“, истакао је Иветић и додао да је главни војни циљ српске војске била потпуна обустава непријатељства у Сарајеву.
У складу с тим, спроводили су стратегију самоодбране. Нису покушавали да заузму Сарајево“, навео је Младићев бранилац.
Одбацујући оптужбе за нападе на Башчаршију, Иветић је рекао да су се Младићеве наредбе односиле само на војне мете од којих су, како каже, многе биле смештене у Старом граду.
„Ниједан доказ није приказан да су мете које нису војне намерно нападане“, нагласио је Иветић, преноси РТРС.
РТС