Ката Буцик за NewsFront Србија
Влада Црне Горе, кинеска компанија NORINCO International Coorporation Ltd и турска компанија Bereket Enerji су потписале Меморандум о разумевању за изградњу хидроелектране на рекама Морача и Комарница.
Овај документ је подлога за потапање манастира Морача из XIII века, Калуђеровог моста, који су градили манастирски калуђери, Даниловог моста, гробних црквица и старих српских гробаља.
“Морача се не може изместити. Сувише је сложен организам са толико специфичности за које наше друштво није ни стручно ни материјално дорасло. Њено ‘чупање’ из величанственог кањона било би неопростив злочин. Оставити је да се огледа у мртвим водама језера, без водопада Светигоре, је исто неопростив злочин. Неминовна измена микроклиме била би додатни, непредвидљиви ризик њеног даљег опстанка. Стиче се утисак да шира јавност, па и културна, довољно не схвата какво благо Морача чува. Није само то планетарно познати пророк Илија кога храни гавран, чија античка лепота наговештава ренесансу која ће се родити на другој обали Јадрана у фрескама Ђота. У Морачи се, стицајем историјских околности, одиграо један својеврстан културни феномен. После обнове у XVI веку, када су скромни мајстори покушали да прате рад својих славних предходника из доба настанка манастира, Морача постаје стециште најбољих сликара XVII века, чија су дела досегла врхунац у сфери поствизантијске умјетности на читавом простору православног Балкана”, сагласни су историчари уметности Татјана Пејовић и др Александар Чиликов, а јавља srpskenovinecg.com
“Свет око нас води битку да врати драгоцености у земље порекла. Грци траже фриз са Партенона, Египћани главу Нефретити и камен из Розете. Манастир Морача је наш Партенон, наша Нефретити, друге немамо. Зар њу заложити ради велике непознанице коју извесно носи подизање брана на чудесној реци која је манастиру подарила име”, питају се историчари.
Манастир Морача је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика Црне Горе. Подигнут је на десној обали Мораче у проширеном делу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа у Општини Колашин.
Морачу је 1252 године подигао Стефан, син краља Вукана и Немањин унук, што се спомиње у натпису на надвратнику западног портала.
Манастирски комплекс се састоји од саборне цркве Успења Богородице, мале цркве Светога Николе и зграда конака. Порта манастира опасана је високим зидом са две капије.
Од првобитног сликарства из XIII века је сачуван само мањи део у ђаконикону, где се монументалношћу и снагом израза издваја једанаест композиција из живота пророка Илије. Снага и монументалност тог сликарства надмашује све што је код нас у XIII веку пре Сопоћана насликано у фреско-сликарству. Остали део живописа страдао је у првој половини XVI када су манастир опустошили Турци и однели оловни кров.
Најчувенија је фреска “Гавран храни Пророка Илију”, која је проглашена за једну од најлепших на свету. Она је непроцењиво и јединство културно и уметничко благо и под заштитом је УНЕСКО.
Ката