(ВИДЕО) Из Русије с љубављу: Пешчана анимација посвећена Србији

 

Ксенија Симонова, руска уметница која је пореклом са Крима, представила је свој нови филм „Живи, Србија!“, жанра пешчана анимација.

 

„Ова анимација приказује живот велике земље, која верно чува своју веру и умеће да се радује и пева упркос свим тешкоћама и проблемима. Урађена је након моје посете градовима и манастирима у Србији. Тада сам заволела и заувек ћу волети ову земљу и њене невероватне људе“, написала је уметница на свом званичном сајту.

 

 

Према њеним речима, идеја за анимирани филм о Србији се родила раније, али је реализована тек након посете и боравка у Србији. У филму су две добро познате српске народне песме „Тамо далеко“ (написана током Првог светског рата) и „Дан Светог Ђорђа“ (Ђурђевдан, из времена Другог светског рата).

 

Ксенија Симонова је посебно везана за песму „Ђурђевдан“ која говори о љубави коју не може сломити затвореништво, концентрациони логори и рат.

 

„Ту песму сам раније заволела када сам је чула у филму Емира Кустурице „Дом за вешање“, али је песма у филму на ромском језику. Постоји и њена пољска верзија у извођењу Горана Бреговића и пољске певачице Каје – нас две се знамо. Али сам српску верзију и историју настанка ове песме чула тек у Србији. Јежила сам се слушајући о томе. Срби су нам најбратскији народ, и вероватно ниједан други народ у Европи, осим њих и нас није кроз историју прошао тако страшне и крваве путеве… Живи Србија!“, рекла је Ксенија Симонова.

 

 

Ксенија Симонова је стекла светску славу после победе у телевизијском такмичењу „Украјина има таленат“ 2009. године. Наступала је у краљевском Алберт холу у Лондону, на Евровизији, снимила је филм за модну кућу „Кристијан Диор“, кратак филм за заштиту белих медведа за WWF (Светски фонд за очување дивље природе), наступала је са Тосканским симфонијским оркестром у Фиренци, учествовала на затварању Специјалне Олимпијаде у Атини, наступала у једној сцени са маестром Валеријем Георгијевим на Међународном оперском фестивалу у Ротердаму. Овај списак би се могао наставити. Део њеног стваралаштва је о деци оболелој од рака, о трагедијама избеглица, судбини царске породице, светитељу Луки (Војно-Јасенецком) и преподобномученици Јелисавети, Великом Отаџбинском рату.