„Свака нова иницијатива мора да буде комплементарна са постојећим Цивилним механизмом Европске уније за управљање катастрофама, који је Србија потписала 16. априла 2015. године“, речено је Радију Слободна Европа у београдској канцеларији Европске комисије на питање да ли Брисел од Србије тражи да затвори Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, што је, током посете Београду, рекао шеф руске дипломатије, Сергеј Лавров.
„Свако преклапање или дуплирање би требало да се избегне“, додаје се у одговору. Како се наводи, „то је кључно за земље кандидате за чланство у ЕУ, у контексту њихове интеграције у Цивилни механизам Европске уније за заштиту од катастрофа и управљање њима“.
ЕУ, у овом контексту, наводи уверавања српских власти да центру у Нишу „неће бити додељена војна улога“, нити ће бити коришћен као средство регионалне координације, које би било некомпатибилно са механизмом Европске уније.
Указује се и да у ЕУ већ постоји добро установљен и функционалан оквир за управљање катастрофама и систем за хитно реаговање у оквиру Цивилног механизма Европске уније.
„Тај механизам је отворен и за земље западног Балкана. У њему су тренутно 33 чланице (28 земаља чланица ЕУ, као и Исланд, Норвешка, Македон ије и Црна Гора)“. Подсећа се и да је Србија 16. априла 2015. године потписала споразум о придуживању том механизму, за време посете комесара Христоса Стилијанидеса Београду.
Додаје се и да је Србија већ користила тај механизам у неколико прилика, на пример током катастрофалних поплава у земљи.