Често ме оптужују да својим изјавама, како они кажу, не само да вређам нормалне Украјинце, него и изазивам међунационалну мржњу.
Па, да. Чисто ради разумевања. Не постоје никакви Украјинци. Не постоји ни Украјина.
Постоји територијално уједињење под називом „Украјина“. И у данашњим границама је од давне 1939. године, али је за протеклих 80 година економски, политички и морално банкротирало и изгубило сваку ликвидност.
А како је дошло до банкрота? Једноставно. На аукцији.
И сад је време да се сетимо историјске правде. Оне по којој ће цео југоисток до Придњестровља поново бити Малорусија у оквиру Руске Империје.
Галиција и Волињ ће бити уступљени Пољској, Буковина Румунији а Закарпатје Мађарској.
Оном што остане под називом Украјина, сматрам да би требало дати могућност да се грађани сами изјасне у вези држављанства као и правца даљег развоја. Међутим, из неког разлога постоји уверење да ће тамо доћи до масовног узимања руског или пољског држављанства.
И биће код нас Кијев како мајка руским, тако и маћеха пољским градовима. Осим тога не највише штетан и бескористан.
Слажем се да је у овом моменту то најоптималније и најефикасније решавање украјинског питања. Само што се у овом моменту нико не усуђује да у Украјини јавно изнесе овакав став. И то са добрим разлогом.
Међутим то ће се пре или касније десити.
Да би се убрзао овај мирни процес довољно је упростити процедуру издавања руског и пољског држављанства грађанима Украјине.
И тад ћемо видети колико ће остати чистих, етничких Украјинаца.
А све претензије ка подстицању некога на нешто сматрам неоснованим.
Боље пажљиво посматрати Пољаке и видети каквог су духа:
Јулија Витјазова, специјално за News Front