Против интереса Београда лобирали су Албанија, Велика Британија и Данска
Београд је поново успео да спречи улазак Приштине у Савет Европе на „мала врата“.
Пред биро Парламентарне скупштине ове организације прошле недеље доспео је меморандум који је предвиђао одређена места за представнике тзв. косовског парламента у пленарној сали у Стразбуру, као и могућност да учествују у дискусијама, предлажу и потписују предлоге резолуција, али је стална делегација Скупштине Србије у ПССЕ у последњи час успела да блокира овај маневар.
Шефица наше делегације Александра Ђуровић навела је у уторак да српски посланици нису били консултовани о меморандуму и да су после увида у текст, упутили писмо председнику ПССЕ Педру Аграмунту са аргументацијом и захтевом да се не дозволи дискусија о правно неутемељеном предлогу.
– Председнички колегијум једногласно је одлучио да се предлог скине с дневног реда бироа у четвртак. Међутим, ситуација се драматизовала у петак ујутро, кад су представници Албаније, Велике Британије и Данске тражили да се предлог поново уврсти у дневни ред. С обзиром на то да су инсистирали на гласању, до њега је на крају и дошло, али се завршило са 15 према пет у нашу корист – каже Ђуровићева.
Иако ово назива великим успехом, шефица наше делегације указује да борба за националне интересе у ПССЕ није готова:
– Аграмунт је истом приликом обавезан да у наредном периоду омогући неку врсту дијалога између две делегације (Београда и Приштине) као покушај да се дође до компромиса.
Мада такозване косовске власти већ неколико година најављују да ће затражити пријем у СЕ, досад то нису учинили. Ђуровићева претпоставља да је разлог – мањак подршке.
Да би неко постао део ове заједнице, потребно је да се поднесе захтев Комитету министара који се састаје једном годишње, у мају. Ако они прихвате да одлучују по том захтеву, неопходно је и мишљење ПССЕ у којој процедура траје и по годину. За позитивну одлуку на пленуму тражи се двотрећинска већина посланика који присуствују гласању. Какав би исход био у случају „Косова“ тешко је предвидети јер посланици могу да се изјасне супротно од става који њихова држава има о питању статуса Косова. После добијања мишљења ПССЕ, цео предмет би се вратио на Комитет министара који гласа о чланству, а и ту се захтева двотрећинска већина.
Приштина се досад није пријавила за добијање ниједног од три статуса које предвиђа Пословник о раду: партнери за демократију, специјални гости и посматрачи.
– Нажалост, постоје посланици који подржавају идеју да им се омогуће права без икаквих обавеза. Српска делегација у СЕ се целе ове године суочавала са константним покушајима да се представницима парламента КиМ омогуће права која им не припадају ни по једном документу СЕ – истиче Ђуровићева.