Сергеј Николајевич Бабурин у Србији: Духовне вредности су те које чине суштинску разлику између европских и евроазијских интеграција

Ката Буцик за NewsFront Србија

 

Синоћ је у великој сали «Балканика» у хотелу Москва у Београду одржана промоција збирке радова српских, руских и белоруских аналитичара «Србија и Евроазијски савез». Књига је објављена под патронатом Међународне словенске академије.

 

Након минута ћутања, којим је одата пошта убијеном руском амбасадору у Турској Андреју Карлову, о књизи су говорили заменик амбасадора Руске Федерације у Србији Денис Кузнедењев, председник српског одељења Академије Владимир Кршљанин, председник Академије, академик МСА Зоран Милошевић и господин Бабурин.

 

Сергеј Николајевич Бабурин је био депутат Думе I, II и IV сазива, потпредседник Државне Думе II и IV сазива, ректор државног Факултета за трговину и економију Русије, лидер политичког покрета „Руска национална унија“, затим „Народна воља“ и „Народни савез“ и ректор је Међународне словенске академије.

 

Господин Бабурин је почео излагање питањима.

 

«Који је циљ овакве једне књиге? Куда желимо стићи? Сваком дејству је потребан смисао. У чему је вредност стратегије и тактике? Ако има стратегије, а нема тактике, пут до победе је крвав. Ако нема стратегије а има тактике, суочићемо се са поразом».

 

Цео говор Сергеја Николајевича Бабурина можете погледати на ексклузивном снимку дописника NewsFront Србија Борислава Станојевића

 

«Свима овде је јасан циљ нашег рада. Морамо достојно да проживимо живот зарад спасења своје душе. Морамо изградити државу у којој ће срећан бити сваки човек, свака породица, сваки народ. Само ако то схватимо, схватићемо и процесе који се сада одвијају у свету. Пре свега морамо схватити суштину европских и суштину евроазијских интеграција у XXI веку. Разлика је у духовним вредностима», рекао је Бабурин, подсећајући да је идеја о стварању Евроазијског савеза потекла још 1994 године, али да тада није наишла на одјек тадашње администрације. Та идеја је заживела тек пре две године. Суштина функционисања Евроазијског савеза је слобода кретања робе, услуга, радне снаге и капитала.

 

«Само по себи, издавање књиге је обична појава. Али, ако је књига друштвено значајна, то је кључни догађај у друштву. Размислите зашто су у ЕУ ушле бивше совјетске републике. Неко би помислио да је реч о страху од Русије. Али, није тако. Реч је о страху да се не изгуби власт. Зашто терају Србију у ЕУ? Зато да би легализовали статус Космета заувек», каже академик.

 

«Хајде да причамо о правди. Какву правду можете да очекујете од оних који су вас бомбардовали? Они никада неће признати да су бандити. Зашто су толико настојали да осуде Србе и да на њих пребаце сву кривицу због ратова?
«Руски експерти су неколико пута постављали питања током суђења Милошевићу, Шешељу и сада Караџићу о догађајима у Сарајеву. Никада нисмо добили никакав одговор. А ми знамо да је руски пуковник на сарајевској пијаци одмах рекао да граната није долетела са српских положаја, већ са крова на пијаци. До данас то није истражено. И у Сребреници се није догодила права истрага. То је имитација истраге».

 

«На чело САД је дошао Трамп. Не треба да имамо илузије о њему. Он ће бранити интересе САД. Неће мислити ни на Србију ни на Русију. Зашто су баш њега изабрали? Он је реални и ефикасни антикризни менаџер. А САД су у великој кризи и не могу из ње изаћи уобичајеним методама. Имају само годину дана до коначног финансијског слома, кажу наши експерти. Трамп мора да доведе до банкротства великих корпорација. Има задатак да смањи све трошкове. Није случајно покренуо питање финансирање НАТО. Њему је битан резултат. Није га брига за политички утисак», рекао је академик, одговарајући на питање о новоизабраном Председнику САД.

 

Он је изразио наду да ће однос између Председника Русије и новоизабраног Председника САД да се развија на обостраном поверењу, јер је лично сучељавање, које је постојало између Путина и Обаме, имало пуно негативних последица.

 

«Наш циљ није анализирање. Наш циљ је да гледамо у будућност, да пробамо да поправимо погрешке и да никада више не правимо сличне», закључио је Сергеј Николајевич.

 

Ката