Тринаестогодишњи Раде Рачић ученик Основне школе „Владимир Назор“ у Подгорици добио је јединицу из историје јер је рекао да је Црна Гора прва српска држава.
Раде Рачић из Подгорице, ученик седмог разреда ОШ „Владимир Назор“ преко ноћи постао је јунак о коме бруји регион. Његов дијалог са наставником историје и казивање да је Црна Гора прва српска држава, разбеснело је предавача толико да је остао „без живаца“, оверивши Рачићево знање великом јединицом!
“ Ово је први пут да ученик добије слабу оцену, а да одговор на постављено питање није знао наставник!“- рекао је Вељко Рачић, отац кажњеног дечака.
Он је додао да је дијалог наставника и ученика текао овако.
„Рачићу, реци ми нешто о настанку Црне Горе – упитао је наставник.
– Па, Црна Гора је прва српска држава која се прије звала… није до краја успео да изусти Раде, јер га је попут мача предавач прекинуо.
– Стани, стани! А ђе то пише у књизи?
– Не пише ниђе, наставниче, него сам то код куће научио!
– Шта? Седи ту! Ево ти јединица!“
Вељко Рачић додаје да ни он, а ни супруга нису критковали Радета. Он саветује родитеље да чувају своју децу и да их васпитавају непоколебљиво у духу традиционалних вредности и темељних опредељања.
„Када је син донео јединицу, као припадници најугроженије етничке групе у Европи, што српска заједница у Црној Гори и јесте, осећали смо се тужно, али без икаквог осећаја мржње или осветољубивости. Црна Гора преживљава последњих година своје најтамније часове, и то се свакодневно и у бројним другим примерима потврђује“, каже Вељко.
Иначе, како је мали Раде пренео, већина другара је устала и аплаудирала му, а наставник је био шокиран, резигниран и љут,…
„Раду је било криво, али каже да не одустаје од истините историјске чињенице да је Црна Гора српска држава. Дискриминација Срба у сваком смислу и погледу је нешто што више није никаква новост. Ово, наравно, није добро ни свеукупно за државу која пледира на некакве шире интеграције, а неправедно је и према трећини црногорских грађана. Но, по оној старој: Крст носити нама је суђено, страшне борбе са својим и туђином”, закључује Рачић.