Мама Лиза како су је од милоште звали, Елизавета Глинка.
Била је један велики човек са огромним срцем.
На Донбасу су смо се срели неколико пута.
Четворо деце, која су имала здрасвствених проблема и нису могла да се излече у ДНР, је уз њену помоћ превезено у Русију и сад су они здрави клинци.
Ни једном није рекла не могу, а ни ја нисам тражио ништа сем за озбиљно оболеле клинце.
Проблем у ДНРу је као и у сваком рату. Углавном се све своди на помоћ у великим градовима а сви заборављају мала места која су на линији фронта.
Међутим, мама Лиза је била та која се трудила да се из свих делова ДНР а вероватно и ЛНР, то не знам и не могу да тврдим, деца превезу и лече у Русији.
Велика жена и поносан сам што сам је познавао.
Жао ми је свих који су погинули. Било је ту и нованара које сам знао, али те жене посебно.
Велико срце које је куцало у њеним грудима и сила којом се трудила да помогне су давали снагу за даљу борбу.
Докторка Лиза у пружању своје помоћи није жалила ни своје време, ни своју снагу, па ни свој живот.
(Дејан Берић)
Ката