Награда за болницу у Алепу

Писати о стварима за које не постоје докази је веома тешко. Данашњи просечан човек је навикао да за сваку информацију морају да постоје докази. Овај материјал представља догађај међутим питање је како га правилно поставити.

 

 

Питање поверења или шта већ. Многи ће помислити да је ово само ради патриотских повика „ураааа“, али није.  Тешко је говорити о догађају када постоји гомила забрана и ограничења. Али усудићу се због тога што се разговор догодио а лично не сумњам у поштење саговорника.

 

Награђена је група руских војника са стандардном формулацијом „за испуњење задатака власти“.

 

Три особе добиле су звање „Херој Русије“, остали – ордење.

 

Укупан број одликованих није одређен. И из веома кратког и не баш информативног разговора може се објавити само пар штурих информација.

 

Група руских војника успешно је завршила операцију елиминисања банде која је гранатирала болницу у Алепу. Банда је успешно идентификована, лоцирана и уништена. Уместо „на одмор“ послата је на „онај свет“, али им не светли рај. Специфичност.

 

Наша страна није имала губитака. Било је рањених, али је операција успешно завршена и сви су се вратили у место где су стално распоређени.

 

То је све што могу рећи.

 

Током разговора запрепашћен сам чињеницом да се заиста нема шта рећи. Оно што је мало неправедно (ако то искрено уопште неког и занима) је да постоје „хероји и Хероји“, а ми немамо могућност да о томе говоримо. И као одговор добио сам следећу фразу.

 

„Ми ћемо преживети. То што не знамо ништа и није тако лоше. Са нашом специфичношћу то и није тако лоше. Најважније је да на другој страни знају шта је шта и ко треба да зна он је упознат, тако да рекламирање није потребно“.

 

 

Резултат. Добили смо три Хероја Русије чија имена у скорије време неће бити позната, због тога што нико не жели да губи свој посао. Друга страна је краћа за 40 разбојника и они сад знају да ће свака подлост усмерена против нас бити кажњива. Можда не моментално али сигурно са одређеном дозом окрутности.

 

Остаје питање поузданости. Али овде већ на основу одлуке сваког читаоца.

 

 

Роман Скоморохов