После најаве кандидатуре Јанковића и Јеремића, све мање шансе за договор опозиције. На такозваном проевропском полу кључа рат либерала и ДЈБ
После најаве кандидатуре Јанковића и Јеремића, све мање шансе за договор опозиције. На такозваном проевропском полу кључа рат либерала и ДЈБ.
Шансе да опозиција на председничким изборима стане иза заједничког кандидата – све су мање.
На националном полу ситуација је, бар засад, јасна и на изборе ће, ако се ништа не промени изаћи три кандидата – Бошко Обрадовић (Двери), Александар Поповић (ДСС) и Војислав Шешељ (СРС).
У проевропском делу опозиције још влада конфузија, али је јасно да су подељени већ самом најавом кандидатуре заштитника грађана Саше Јанковића и готово извесним уласком у трку бившег шефа дипломатије и некадашњег председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића. То је отворило врата и за могућност да странке изађу са својим предлозима, а у приправности је, пре свих, Чедомир Јовановић (ЛДП).
Јеремић је изјавио да би опозиција требало да се уједини око кандидата који има највише шансе да парира предлогу владајућих странака. Будући да анкете јавног мњења управо њему приписују највећу подршку, то се може схватити и као позив опозиционарима да стану иза њега.
Јовановић, међутим, кандидатуру Јеремића оцењује као директно рушење евентуалног договора о заједничком кандидату и истиче да је за ЛДП он неприхватљив. Иако је негативно реаговао и на Јанковићеву најаву кандидатуре, Јовановић је, како сазнајемо, ипак спреман да га подржи. Услов за то је да подршка буде део ширег договора о сарадњи и заједничком наступу са Демократском странком и другим партијама опозиције.
Могућност широког консензуса у овом делу опозиције руше и лоши односи које Јовановић има са покретом Доста је било. Покрет Саше Радуловића своје ставове о могућем кандидату и даље не жели да открије:
„И даље чекамо да СНС некога предложи. До тада ништа не коментаришемо“ – каже Душан Павловић, потпредседник ДЈБ.
У ДС јуче нису желели да говоре о овој теми. Ова странка је подељена по питању подршке заједничком кандидату и то на чак три струје – на оне који подржавају Јеремића, оне који су за Јанковића, као и на део функционера који се залажу за кандидатуру лидера партије Драгана Шутановца.
Како наводе наши извори из опозиционих странака, на коначну одлуку о начину учешћа на председничким изборима утиче и могућност расписивања ванредних парламентарних избора. Ако би се и то догодило, могло би да дође до прегруписавања јер би, осим о добром резултату свог председничког кандидата, већина партија морала да брине и о преласку цензуса.