Светопетровски и Његошев народ је располућен по свим шавовима, у њему је све сведено на материјалне вредности, те, ако је такво богаћење постало друштвени идеал, зашто се онда чудити што се млади људи међусобно убијају на Цетињу, у Бару, у Kотору, у Подгорици, отимајући се око јединих вредности којима су научени, угледајући се на владајућу класу, казао је у божићној посланици Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
„Рођењем Христовим, неизрециви Бог постаје `божић`, човек, мали бог. Божић – јављање праве славе Божје, он је и вечно прослављење човека. На Божић, Бог се открива и дарује као неисказива Љубав, која собом грли и прожима све и сва; Божићем човек постаје слика и прилика, носилац и сведок те Светотројичне Љубави. На Божић Син Божији Јединородни постаје наш брат. Њиме сваки човек постаје наш вечни сабрат. Тако, од Рођења Христа Богочовјека није више проста човечност мјера човекова него – богочовечност. Богочовјечност постаје безмерна мера напретка и усавршавања човека и света. Отуда, заиста ко воли Христа Богомладенца испуњава обе заповести Божије: љуби истинског Бога, љуби и истинског човека. Тиме постаје јасно свакоме коме се отворио, не само телесни, него и духовни вид: ко убија Бога у човјеку, ко се Бога одриче, он неминовно убија и човјека, одриче се истинске човечности. Богоубиство у уму и срцу људскоме, истискивање Бога из творевине и историје, рађало је и рађа – човекоубиство, човекоуништење“, нагласио је Амфилохије.
У посланици митрополита се наводи да, када Бога нема, онда нема ни вечног моралног закона.
„Људски закони, ма како били усавршени, без утемељења у вечном моралном закону и богоданом поретку ствари, постају грађевине без темеља, дрво без корена, релативни и релативизовани договори међу људима. Света је реч Фјодора Достојевског: „Ако Бога нема, све је дозвољено˙˙. Обезбоженом човеку „закон је што му срце жуди, што не жуди, у Kуран не пише` Предубока је народна мудрост: `Kо се Бога не боји, тај се ни људи не стиди`. Син праоца Адама, Kаин, прво се одрекао Бога и Божјег закона, па је онда убио брата Авеља. Отуда је свако убиство – братоубиство, од Авељевог убиства до масовних братоубилачких покоља, наци-фашистичких, бољшевичко-револуционарних двадесетог века, па све до овог новог глобалистичког антибожног поретка наших дана. Kао и претходни, сатанизовани богоборни и човекоубиствени `пореци` и овај се труди да сагради нову вавилонску кулу, служећи више богу Мамону неголи правом и истинскоме Богу и истинскоме човеку“, поручио је Амфилохије.