„Вучић је недавно склопио уговор о набавци руских авиона. Поред тога, редовно организује српско-руске војне вежбе близу границе са, како Шпигел пише „омраженим суседом“ Србије – Хрватском.“
Упркос чињеници да се балканске земље формално припремају за чланство у ЕУ, регионом владају „ауторитарни политичари и корумпирани кланови“, пише немачки лист Шпигел. Према речима стручњака, политичке елите на Балкану не „гледају озбиљно на Брисел“, што се манифестује кроз, на пример, „демонстративно пријатељство српског премијера Александра Вучића са Владимиром Путином.
Премијер Србије Александар Вучић „радо се издаје за ватреног обожаваоца Европске уније и њених вредности. Периодично хвали хуманистичко и демократско држање Ангеле Меркел“, пише новинар Шпигела Кено Ферзек.
„Бивши министар пропаганде диктатора Милошевића с гуштом наступа као апостол помирења у региону Западног Балкана“, наводи се у анализи.
„Међутим, у исто време српски премијер, пркосно показује своје пријатељство са председником Русије“. Вучић је недавно склопио уговор о набавци руских авиона. Поред тога, редовно организује српско-руске војне вежбе близу границе са, како Шпигел пише „омраженим суседом“ Србије – Хрватском.
Честе изјаве Вучића против опозиционих политичара и медија садрже „скривене, али озбиљна претње“, пише Ферзек.
„Вучић управља постјугословенском Србијом са толико власти како је пре њега то радио само Слободан Милошевић, а то је пример ауторитарног, популистичког, националистички настројеног државника у региону, који се све више удаљава од демократије и правне државе. „И наравно,“ – додаје немачки недељник, – „да је у његовим очима називање масакра у Сребреници геноцидом заправо антисрпска пропаганда“.
Формално су Албанија, Босна и Херцеговина, „Косово“, Македонија, Црна Гора и Србија кандидати за чланство у ЕУ. Међутим, у готово свакој земљи у региону владају „ауторитарни политичари и корумпирани кланови“, каже аутор.
У анализи се цитира и босанско-аустријски политиколог Ведран Џихић који каже да „процес демократизације у региону у целости стоји под знаком питања“ јер „тамошње политичке елите не узимају више ЕУ за озбиљно и играју двоструку игру са Бриселом“.
„За Западни Балкан не постоји линеарни, нормативни пут ка ЕУ. Опет је све отворено, многи сценарији су могући“, сматра Џихић.
У тексту се констатује да се „у клими умора ЕУ од проширења“ у међуврмену етаблирао прећутни мото „реалполитика уместо владавине права“. Европској унији су потребни „моћни политичари“ на Балкану као политички партнери и гаранти стабилности. Међутим, према Јелени Милић, политика ЕУ и Запада на Балкану представља „опасни тренд“, сумира аутор немачког листа.
И.Т.
РТ/Њуз фронт/ РТВ