У наредним данима мисли Кремља неће бити усмерене према Вашингтону него према Астани, главном граду Казахстана где је у току припрема за преговоре о Сирији, којима се поклања велика пажња. Сада је најважније да се преговори не откажу и уколико све буде у реду 23 јануар може бити одлучујући дан за решавање сиријске кризе.
Идеја о организовању преговора о решавању сиријске кризе у Астани појавила се крајем прошле године кад је била формирана тројка Русија – Туркса – Иран, и од тог момента припреме за преговоре су у пуном замаху.
Циљ је јасан. Неопходно је да се одрже преговори између сиријских власти и наоружане опозиције и да се потпише привремено примирје. То ће бити први историјски пробој – прекретница у рату који траје скоро шест година.
С обзиром да су Путин и Ердоган постигли споразум сиријска опозиција нема избора. И не само они који зависе од Турске и Саудијске Арабије, јер сви знају да ће уколико одбаце примирје бити изједначени са терористима ИСИЛ-а и НУСРЕ, и да ће се са својим војним јединицама наћи на удару руске авијације.
Такође у Астани очекују озбиљну заступљеност опозиције. Чак и ако сиријска власт и опозиција не седну за исти сто него буду преговарали преко посредника, шансе за потписивање примирја су велике. И то би била сензација.
Русија, Турска и Иран су организатори преговора и гаранти поштовања примирја, а ако оно буде и фиксирано јасно је да су ове три земље постигле примирје и да ће и остали, укључујући и део опозиције који се не појави у Астани и спољни играчи бити принуђени да се придруже процесу.
Рад на успеху Астане је у пуном замаху. Примирје у Сирији је објављено, опозиција тражи да се оно поштује и на југу земље и у Дамаску, и прети да ће у случају његовог кршења одустати од пута у Астану. За то време руски председник Владимир Путин води телефонске преговоре са турским, ирачким и сиријским руководством, као и председником Казахстана Назарбајевом.
У петак ће бити одржане руско-кинеске консултације поводом Сирије које ће се одржати на нивоу МИП-а, мада Путин и Си имају усаглашене ставове поводом Сирије. Следеће недеље у Москву стиже и министар иностраних послова Јордана а биће укључени и Египат и Ирак. Позвани су и Американци али је јасно да је до инаугурације новог руководства остало још недељу дана. Такође ће бити укључена и Саудијска Арабија. Почетак преговора у Астани одређен је за 23 јануар и ту све има значај, и датум, и место, и време.
Јасно је и зашто је изабрана Астана. То је јасан показатељ чињенице да је Русија главни фактор регулисања сиријске кризе. Казахстан је руски савезник, члан Евроазијске уније и ШОС-а руско-кинеског пројекта који се полако претвара у паназијски. Такође Казахстан је и муслиманска земља тако да боље место није ни могло бити изабрано. Због тога у азијској, муслиманској земљи, савезници Русије и треба решавати светски проблем који се такође дешава у азијској, муслиманској земљи, савезници Русије.Не у Женеви где годинама под покровитељством западних земаља безуспешно покушавају да доведу Асада и опозицију него у азијској Астани.
При том Астана не негира Женеву. Тамо су такође заказани преговори за 8 фебруар. Али ће они имати смисла само ако успеју први преговори у Казахстану. До тад ће стићи и нова америчка администрација и Тилерсон може да дође у Швајцарску „на готово“. Врло је вероватно да ће се рад на ова два места допуњавати али ће се знати који је главни. Примирју које буду организовале Русија, Турска и Иран прикључиће се САД И Саудијска Арабија.
Осим тога Астана ће искористити и утицај председника Нурсултана Назарбајева који је имао ефекат на руско-турски споразум, захваљујући коме је и могућ реалан прелазак у завршну фазу рата у Сирији. Назарбајев је погодан и за исламски свет и за Кину и за Запад.Тако да, уколико буде постигнут споразум и пронађена формула за регулисање сиријске кризе, током ових преговора, то ће бити и потврда високог међународног ауторитета Назарбајева.
Регулисање сиријске кризе ће бити дуготрајан и заморан процес пошто ни Москва ни Дамаск нису за поделу земље, ни теритиријалну ни правну. Тако да предстоје веома сложени преговори као међу различитим групацијама, заједницама, клановима, племенима, тако и међу њиховим спољашњим покровитељима. Али ако преговори доведу до примирја на већем делу сиријске територије, то ће бити велики успех сусрета у Астани.