Пише Ирина Рисева
Кинеско економско присуство на Балкану већ одавно није вест. Инвеститори из Кине су већ неколико година најактивнији у Србији у области инфраструктурних и енергетских пројеката. Доказ да Кинези имају озбиљне намере на Балкану је и отварање кинеске банке у Београду, која би требало да почне са радом 2017 године. Та банка ће сарађивати са кинеским компанијама, као и српским које сарађују с кинеским.
Кинески инвеститори су нарочито заинтересовани за сарадњу у области изградње инфраструктурних објеката, приватизације државних предузећа, рударске индустрије, енергетике и туризма.
У последње две године се може говорити о кинеској експанзији и на економију суседне државе Црне Горе. Раније се сматрало да балканска тржишта нису интересантна Кини због малог броја становника, али је пројекат Нови пут свиле очигледно натерао кинеске инвеститоре да промене мишљење о балканским земљама, укључујући Црну Гору.
Главни кинески пројекат у Црној Гори је Смоковац-Матешево, деоница аутопута Бар-Бољаре дужине 41 км. Та деоница пролази кроз планине и практично се потпуно састоји од мостова и тунела које граде кинески стручњаци. Аутопут Бар-Бољаре би требало да споји морску луку Бар са југом Србије, а затим са Београдом. Тренутно не постоји ни један аутопут између Србије и Црне Горе.
Ради изградње деонице Смоковац-Матешево, црногорске власти су предложиле Кинеској компанији за телекомуникације и инфраструктуру да учествује у изградњи прве деонице аутопута Бар-Бољаре. Постигнут је договор о изградњи те деонице за 809 милиона евра. Кинеска банка Exim је одобрила Црној Гори кредит од 687 милиона евра на 20 година у циљу изградње те деонице аутопута.
То задужење се одмах одразило на дефицит буџета за 2015 годину. Трошкови финансирања изградње износе око 25 % БДП земље. Изградња деонице почела је у мају 2015 године. Води је кинеска компанија CRBC. Индикативно је да су техника и радници довезени из Кине, а недалеко од аутопута је изграђено цело привремено насеље где живе кинески радници и инжењери.
Крајем 2016 године, радови су били изведени у вредности 171,2 милиона евра, што је 21% вредности уговора. Изградња аутопута се одвија 24 сата дневно у три смене. Материјал и техника се достављају у луку Бар бродовима из Кине, а затим се шаљу на север до места извођења радова.
Поред изградње аутопута, кинески инвеститори су изразили спремност и заинтересованост да реализују и низ других сложених саобраћајних пројеката. Први је изградња моста у Бококоторском заливу, где се саобраћај тренутно одвија трајектима. Власти још увек нису сигурне на који начин је најбоље решити саобраћајни проблем. Трајектна веза је део Јадранске магистрале која пролази кроз Албанију, Црну Гору и Хрватску ка Западној Европи.
Постоје варијанте изградње моста или подводног тунела. Ствар отежава то што је залив део природне, културне и историјске баштине UNESCO. Изградњу моста су већ предлагали азербејџански инвеститори у замену за укидање свих царина и пореза за азербејџански бизнис у Црној Гори. Власти су то одбиле, пошто је предлог, по њиховом мишљењу, био високо ризичан. Затим су се понудом о изградњи моста у Боки Которској појавили кинески инвеститори. Њихов предлог је тренутно на разматрању.
Други могући пројекат је реконструкција железничке везе Бар-Будимпешта. Црна Гора је тренутно оријентисана на железничку пругу Бар-Београд која је већ застарела, као и возови.
Донедавно су Кинези претендовали и на куповину луке Бар, што би им омогућило да изграде свој чвор на Јадрану. Међутим, о томе за сада нема подробнијих информација.
Као и у Србији, кинески инвеститори изражавају спремност да учествују градњи хидроелектране у Црној Гори, конкретно на реци Морача. У Црној Гори тренутно ради једна хидроелектрана, али је потенцијал за развој малих хидроцентрала прилично велик.
Власти Црне Горе и Кине стално изјављују да постоје велике могућности за сарадњу. Делегације бизнисмена из различитих провинција Кине постале су чести гости у Црној Гори, а крајем 2016 године је одржан састанак амбасадора Кине у Црној Гори и црногорског Министра одбране, када је постигнут споразум о проширењу сарадње у војној сфери. Подсетимо да је Црна гора 1 децембра 2016 године добила позив у НАТО.
Такође, у јануару 2017 године је председник Црногорског туристичког удружења Жарко Радуловић позвао на укидање виза за кинеске туристе. Та мера би, по његовом мишљењу, донела Црној Гори додатних 220 милиона евра годишње.
Поред економске сарадње, Црна Гора развија и културну сарадња са Кином. У Подгорици је отворен Институт Конфучије, где заинтересовани могу да уче кинески језик, упознају се са кинеском културом итд. Са своје стране, Универзитет Црне Горе сваке године прима све више кинеских студената. Ствар је у томе што до пре неколико година уопште није било стручњака који су познавали црногорски језик. Сада Кинези активно раде да би исправили ту ситуацију.
Амбасада Кине активно донира локалним властима у Црној Гори. У последњих годину дана Кина је донирала различитим градовима у Црној Гори возила хитне помоћи, бесплатне уџбенике свим ђацима-првацима у једној црногорској општини, градску расвету на соларну енергију, возила и дронове за националне паркове и много тога другог, преносе fakti.org
Ката