Уочи преговора у Астани, шест година после такозваног арапског пролећа, терористи у Сирији су починили још један ужасан злочин – убили су човека, послатог да преговара.
Због напете ситуације у области Вади Барада покрајине Дамаска, становници сиријског главног града су Божић и Нову годину дочекали без воде. Све то време су покушавали да преговарају са терористима који су окупирали тај рејон и оштетили водоводну цев. Главни проблем је „нехомогени“ састав тзв. опозиције, која је заузела долину реке Барада. Неке групе се слажу са условима владе, а поједине раде све могуће да минирају преговоре. Зато са „опозицијом“, ако се посматра као целина, никако није могуће преговарати. Најгоре од свега је што преговори са њима резултирају све већим бројем нових жртава.
Тренутно је у Ајн ел Фиџи региону подигнута сиријска државна застава. Сиријска војска ослободила је територије на којој се налази извор. Међутим, да би вода дошла до кућа цивила, треба се обавити велики посао – да се поправе цеви које су милитанати разрушили и пречисти вода од нафтних деривата (којима је, да вас подсетим, „опозиција“ загадила воду). Али подручје Вади Барада није у потпуности ослобођено, иако су неки од бораца превезени у Идлеб.
14. јануара „борци за демократију у америчком стилу“ убили су пензионисаног бригадног генерала Ахмеда Гадбана који није учествовао у борбама, а представљао је владину страну на разговорима у Вади Барада. Он је убијен из снајперске пушке у суботу увече док је са тимом за одржавање излазио из црпне станице. На ово се може посматрати као на освету за успешне преговоре током којих је једна група терориста пристала на амнестију и каснију интеграцију у друштво, а друга на евакуацију у Идлеб аутобусима специјално предвиђеним за то.
Јасно је да постоји и трећа група са којом је сваки дијалог апсолутно бескористан (или чак штетан, како пракса показује). А они су ти који уживају подршку Вашингтона и његових савезника.
Подмукло убиство човека који преговора о обнављању снабдевања водом милиона људи је злочин, који би, у теорији, требало да осуде све међународне организације, укључујући и Савет безбедности УН. Али, нажалост, то је тешко очекивати од оних који од почетка „арапског пролећа“ воде лицемерну и подлу политику.
Такође треба напоменути да је од крвавог терористичког напада у Џабли (провинција Латакија), када је у близини стадиона експлодирао аутомобил-бомба и убила најмање 10 људи (а број жртава је могао бити већи јер су неки од рањеника превезени у болницу у критичном стању) прошло 10 дана. И нема осуда „међународне заједнице“.
Писмо сиријског Министарства спољних послова УН-у о тешкој ситуацији са којим се суочавају људи у Дамаску због прекида снабдевања водом је остало без одговора. МСП Сирије то сматра ратним злочином, злочином против човечности и флагрантним кршењен међународног права.
„Сиријска влада је у чуду због ћутања међународних организација и уздржавања од осуде овог гнусног злочина, као и лицемерја оних земаља које наводно брину о правима сиријских грађана“, написано је у писму.
Али УН је и глува и нема. Само је Русија одговорила на невоље Сиријаца. Руско министарство одбране послало је у Дамаск хуманитарни конвој са водом и храном за цивиле. Нажалост, хуманитарна помоћ није довољна да обезбеди потребе грађана у целости.
Није лако ни становништву и другом по величини граду Сирије – Алепу. „Опозиција“ је уништила тај град. А они који су гласно говорили о страдању у том граду док је трајало његово ослобађање, данас ћуте.
Руско министарство одбране је у свом саопштењу истакло да становници овог града тренутно не добијају никакву помоћ међународних хуманитарних организација или од Уједињених нација.
„Чини се да многе хуманитарне организације које су се раније наводно једва пробијале да би доставиле хуманитарну помоћ у опкољеном Алепу, након ослобођења града, изгубиле су интерес за њега и жељу да помогну“, рекао је Игор Конашенков.
Сирија је дочекала шесту годишњицу „арапског пролећа“ у рушевинама и крви. У водећим западним медијима потпуно су искривили узроке и последице сукоба у тој земљи. „Опозиционаре“, који су убили стотине хиљада људи, и даље сматрају „борцима за демократију“. Стога је тешко очекивати од међународних организација да осуде терористички напад у Џабли, блокаду воде у Дамаску, и убиства преговарача, иако се тај чин сматрао огавним још у античким ратовима.
Аутор: Елена Громова