Пишу Никита Голобоков и Јуриј Зајнашев
Москва је позвала да се не драматизује чињеница да је Техеран одбио да се у Астану на преговоре о Сирији позову амерички званичници.
„Наравно да су о овој теми разговарали директни учесници. Зато кажем да није потребно драматизовање разлике у мишљењу. Учесници су у сталном контакту и решавају све проблеме који се појаве он-лине“, рекла је представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
„Ми смо и даље у контакту са нашим иранским партнерима и укључујемо и ту тему у разговор“, додао је секретар за штампу Председника РФ Дмитриј Песков.
Подсетимо, на иницијативу Русије, Турске и Ирана су 23 јануара у Астани заказани преговори сиријске Владе и побуњеника који су 29 децембра потписали споразум о престанку непријатељстава. Преговори под окриљем специјалног изасланика УН за Сирију Стафана де Мистуре су заказани за 8 фебруар у Женеви.
Но, Иран је повукао ручну кочницу мировном процесу. Ирански Министар спољних послова Џавад Зариф је против предлога Русије и Турске да се САД укључе у преговоре. Председник Хасан Рухани је образложио овај захтев тиме да неке државе не могу да учествују у преговорима због своје деструктивне улоге и подршке терористима.
Раскол у троуглу Москва – Анкара – Техеран драматично отежава Русији спровођење главних циљева њене спољне политике: да се сиријски сукоб стави под контролу уз учешће свих кључних играча и да се нормализују односи са САД под вођством Доналда Трампа, пише Комерсант.
Оријенталиста Александар Сотниченко је, коментаришући за Взгляд демарш из Техерана, изјавио да ирански ајатолах не види разлику између Обаме и Трампа, као што за америчке лидере нема суштинске разлике између Ровханија и Ахмадинеџада.
„Сукоб између две земље има дубље корене. Након што је Обама успешно спровео преговоре о иранском нуклеарном програму, две земље немају успостављене трговинске нити дипломатске односе. Пошто је главни савезник САД на Блиском истоку Израел, а главни непријатељ Израела је Иран, ни о условном помирењу између Вашингтона и Техерана не може бити ни говора“, рекао је оријенталиста.
„За Иран је конференција у Астани са регионалним учесницима довољно озбиљан помак у међународној арени, али је њихова неспремност да тамо виде САД довољно јасна“, додао Сотниченко.
Стручњаку је јасна и жеља Москве да направи први пријатељски гест према Трамповој администрацији и да их позове на конференцију, која је очигледно планирана као регионална без учешћа САД и ЕУ.
„Међутим, без Ирана као кључног играча у Сирији, ова конференција не може да се одржи. Решење би било да се позову представници нове администрације као неучесници и посматрачи“, предложио је оријенталиста.
Сотниченко сматра да се сада активно расправља о две ствари. На првом месту о томе како Техеран реагује на непријатељску Трампову реторику и његову претњу да ће да преиспита резултате „нуклеарног договора“. И на другом, о непоклапању интереса Русије и Ирана у Сирији.
„Иран, као и било која друга земља укључена у сукоб, би желео да сиријске власти буду њихова марионета. Москва, наравно, такође претендује на статус главног Асадовог савезника у Сирији“, рекао је Сотниченко.
Поред тога, Иран претендује на статус лидера у исламском свету.
„Много јавних и приватних иранских компанија директно промовише актуелне демографске промене у Сирији. Они желе све што раније није припадало шиитским светим местима и желе да шире, посебно међу идеолошки блиским Алавитима, шиитску доктрину, не би ли преко ње контролисали културну политику у Сирији“, рекао је он.
Научни директор Института за Далеки исток и Африку Саид Гафуров, с друге стране, сматра да не би требало придавати велику важност неспремности Ирана да виде САД у Астани. Према његовом мишљењу, то је тактичка варка све три земље учеснице, јер у ствари нико од њих жели да види Американце у главном граду Казахстана.
„Заправо ће Русија, Турска и Иран лакше решити проблеме без присуства САД. Пре свега, у Астани ће бити прихваћена капитулација Турске јер није испунила задатак који је себи поставила – да збаци Асадов режим“, пише Взгляд.
Гафуров сматра да ће у Астани Ердоган да покуша да се на најбезболнији начин извуче из пат позиције, без свађе кључних играча.
„У овој ситуацији, присуство друге велике силе у виду апсолутно непредвидивих Американаца не одговара ни њему, ни Ирану, а заправо ни Русији. Ово је питање не толико непоштовања према САД, колико жеља да се ефикасно спроведу постављени циљеви“, објаснио је експерт.
Што се тиче „атомске трансакције“, чије је укидање током изборне кампање обећао Трамп, Гафуров сматра да није реч о самом споразуму, већ у чињеници да су се Американци накнадно сетили да желе да том споразуму о нуклеарној енергији са Ираном додају и питање производње иранских ракета. Међутим, он не сматра да дипломате озбиљно схватају Трампове изборне претње.
„Сви чекају да он преузме место Председника и да све започне од нуле“, рекао је Гафуров.
За многе учеснике преговора је одлука Техерана била изненађење, признао је директор Центра за проучавање савременог Ирана Раџаб Сафаров, додајући да је та одлука очигледно донета под утицајем Обаминог прошлонедељног продужења санкција против Ирана за још годину дана.
„Техеран је испунио све своје обавезе. Нетрпељивост је одиграла своју улогу, наравно. Ако су Американци толико непријатељски настројени, како да Иранци седе са њима за столом за којим се преговора“, поставио је Сафаров реторичко питање.
Чињеница је да је Иран против тога да САД буду присутне у Астани чак и у улози посматрача.
„Сада ћемо имати веома занимљиву ситуацију. Никада се до сада није десило да Американци буду протерани са неког преговарачког процеса. И сада, у ствари, говоримо о томе како да се спречимо САД да учествују. Ово је ситуација без преседана“, рекао је Сафаров.
„И поред тога шта кажу Иранци, присуство изасланика Вашингтона ионако не може да има велики значај јер нова Влада САД још увек није формирана“, објаснио је ираниста, додајући да Техеран жели да буде признат, ако не за земљу која има водећу улогу, онда барем да буде одмах иза Москве на овим преговорима.
Због свега тога, можда би самит у Астани могао бити одложен, сматра Сафаров.
Ката
Извор Взгляд