Пише Раде Брајовић
Индија и Кина, тамо далеко, крај азијских мора и океана, изнад, испод и западно од највиших Хималаја, а тек нама најближа Русија, распрострта од срца Европе, па до Јапана и тамо оне Аљаске, која је некад била руска, све те три највеће, џиновске државе света, по много чему важном и најважнијем, ближе су данас Србији од њених првих комшија које види голим оком и са чијом већином је деценијама и деценијама живела у једној државној творевини.
Овакав, потпуно уверљив парадокс је ослоњен на бројне доказе и неоспорне чињенице, од којих је најважнија она да ове три веледржаве, доследне принципима светске политике, наглашено штите територијални интегритет Србије и одбијају да признају независност шиптарске државе на отетој територији српског Космета.
А, суседи, па и вишеструко најближа Црна Гора, признају наказну творевину шиптарских злочинаца, ослоњених на САД и ЕУ и њихов војни савез, НАТО. Ево, уосталом, најкраће. Како су се, ових празничких дана, према Србији понашале ове две групацује, а како Србија према њима?Тренутак је и додатно важан. Чека се да нови амерички Председник Трамп почне да ради државне послове, домаће и светске, онако како оптимисти очекују, не би ли се оствариле бројне наде у промене на боље..
Иако су у претпразничким и првим празничким данима лансирани обновљени проблеми, на односе са Србијом деловали су неспокјно. Ако би се Србија понашала као Македонија, која је признала независност Космета и изјаснила се за његов улазак у УНЕСКО, то би значило да Београд може да промени став о имену македонске државе и тако се више не замера пријатељској Грчкој која инсистира да Скопље нема право на име само Македонија, јер тако се одвајкада зове део северне територије Грчке.
Зато се држава с југа Србије, компромисно назвала Бивша Југословенска Република Македонија. Београд је стао уз Скопље, а скопски политичари стали су, не уз Србе, већ уз Шиптаре и њихове америчке спонзоре..
Исти став као Македонија, о независном Космету и пријему у УНЕСКО, има и Црна Гора, што изазива посебно огорчење не само у Србији већ и Црној Гори, због истог или сличног односа према Косову и Метохији које је, историјски и на друге начине етички, културно, духовно, готово подједнако блиска и Црној Гори за чији народ је посебно била везана Метохија, некада и црногорска бановина.
Режим Мила Ђукановића је преокренуо Црну Гору према Западу, што је сместа усмерило, не економију, јер она је ситна и безначајна, већ спољну политику земље на ону страну која не одговара Србији. Црна Гора је, да би се допала Западу који је направио русвај на Балкану, признала шиптарски режим и његову независну државу на територији јужне српске покрајине! Ређали су се нови антисрпски потези који су представљали јединствену црногорску срамоту! И више од тога. Политика Црне Горе против Србије, у основи је и антицрногорска!
Променили су или мењају језик, писмо, речи и речнике, националност великих писаца, односе према српству и Србији и према Србима у Црној Гори. Удаљили су се од Русије и окренули Западу, много више него што подразумева прилагиђавање будућем чланству у ЕУ..
На крају, као да је отровом посут мозак неким политичарима, определили су се за улазак у НАТО, исти онај војни блок који је бомбардовање Србије и Црне Горе претпоследње године ХХ века започео у црногорском Даниловграду.
Ђаци Ниже гимназије тог града, за разлику од одраслих у целој ЦГ, прошле године су органзовали величанствени школски протест против НАТО злочинаца који су ракетама и урнијумским бомбама засули касарну наше војске. Дивна деца протестовала су укључивањем бучних сирена и бацањем папирнатих авиона са натписом НАТО.
Гимназијалци Даниловграда нису подлегли претњама и притисцима политичара, а спонтано су инспирисали школе и ђаке још неких црногорских градова на исти поступак. Браво црногорска децо!
Словенија, БиХ, без Републике Српске која је у свему за матичну Србију и Хрватска, на познатим су антисрпским стазама у свему, од детаља до глобала, с тим што је ова задња, у моралном, политичком и људском и сваком другом важном изразу испод нивоа срамоте, без преседана на планети!
Они који мисле да је оцена претерана, нек се подсете да је једна Хрватица, и то Председница њихове државе, најгласније и најјасније изјавила да хрватска деца не смеју да једу чоколадице јер су из Срије! А Словенија, кад је зауставила шиптарског зликовца Харадинаја, ослободила га је и пре разматрања српског захтева за изручње јер је српски. А сарајевски Алаховци су најсрећнији када им поданици иду да се боре против Срба на Косову и Метохији исто као и на Средњем истоку, у заједници са злочинцима «исламске државе»..
Свима њима, суседима из бивше Југославије, Косово и Метохија је незаобилазна, непромењива и најдража тема уз свеколиом политичком ангажовању против Србије и Срба. Лако се види.
Лако се види и зашто. Да се, наглашено послушнички, до детаља усагласе са САД и ЕУ и отворе врата милитаристичког и злочиначког НАТО друштва ракеташких и уранијумско-бомбашких злочинаца, успешно испробаних на српској деци и родитељима, домовима,мостовима, возовима.. Сада би, судећи по томе како се према њима понашају, српски суседи послушнички и више од тога. Не само да улазе у то друштво, већ су у свему на њиховој страни. Некад јасним говором, некад још јаснијим ћутањем.
Французи су, по српској потерници, ухапсили Харадинаја, али су га и ослободили, истина условно, али тако да ће се услов истопити.
Такође, затресла се балканска и европска политика од српског путничког воза који није ни стигао, како је било планирано, до Косовске Митровице, јер су се тамо испред нарогушили шиптаски Росу оружници наоружани до зуба оружјем свих врста и величина..
Добро је што није пала крв, наравно српских цивила, са севера Космета. Све што се, медутим, политички десило је у корист је Шиптара и њихове намере да никако не одустану од пројекта независности, афирмације такве њихове државе и њене практичне афирмације.
Кад се јасно сазнало да су Анери саагласили са слањем шиптарске јдинице испред воза, на њихову страну су гласно стали Европејци из њихове Уније а наши суседи исто, мада нек и ћутањем..
А, свет – како Америка каже?! Е, баш није!
Србији су, од првих суседа ближи они далеки.
Русија је, изјавом Министра спољних послова Сергеја Лаврова стала на страну Србије а против шиптирских режимлија са оружјем. И,Кина је на српској стани. Индија. Повратак Србије Индији, која није, као ни Русија и Кина, признала независност Космета нити ће га икада признати, изузетан је догађај у спољној политици Србије. Најкраће, доприноси се стаблизацији међународне позције Србије, чија неутралност подразумева везивање за несврстаност, најзначајнији израз већине земаља међународне заједнице.
То што су нам географски удаљени пријатељи блиски у привредним пословима, па и у политици, посебно према Космету, никако не значи да су и народи и грађани суседних држава опредељени против најважнијих приоритета. Садашње понашање њихових државних вођа показује нама и свима куда је усмерен прави правац. Други га и ових година јасно виде.
Ката
Извор fakti.org