Поштовани Председниче Републике Србије,
Поштовани Председниче Владе Републике Србије,
Поштована Председнице Народне скупштине Републике Србије,
Поштовани Министре спољних послова Републике Србије,
Поштовани Директоре Владине Канцеларије за Косово и Метохију,
Три године је прошло од потписивања Бриселског споразума са представницима Привремених институција самоуправе у Приштини, а резултати у погледу постигнутог забрињавају и бацају озбиљну сумњу на актуелни начин решавања овог вишевековног питања.
Свесни смо да проблем Косова и Метохије сеже много даље од преговора у Бриселу и да он има специфичан историјски ток. Од стварања Призренске лиге и њене геноцидне политике према српском народу, преко Другог светског рата и Титове политике према овом питању, овај процес се наставио интервенционизмом западних држава током деведесетих година и Кумановским војно-техничким споразумом, затим нелегалним проглашењем независности Косова од стране ПИС и признавањем истог од великог броја моћних држава, и на крају спуштањем преговора о Косову са Уједињених нација на ниво и оквир Европске уније. Косово и Метохија нису проблем једне генерације, те га једна генерација, вероватно, не може ни решити.
Разумемо опредељење за мир и стабилност и жељу да бриселска платформа послужи за остварење тог циља. Међутим, после три године преговора испоставило се да она Србима на Косову и Метохији и Србији као држави, није донела жељене резултате. Ток преговора је потврдио почетно уверење српскога народа који ју је сматрао издајом српских националних интереса у погледу Косова и Метохије.
Искуство и недавни догађаји указују на неискреност албанске стране у преговорима и неспремност на спровођење низа договореног. О томе сведочи одлагање оснивања Асоцијације српских општина која је предвиђена Споразумом. Поред тога, Споразум није довео до смиривања тензија, престанка прогањања Срба, убијања Срба, престанка насиља и малтретирања, није побољшао економску ситуацију Срба са Косова и Метохије. Да ће албанска страна бити неискрена у преговорима – свесни сте били тога.
Бриселска платформа за споразумевање од почетка не представља и није могла представљати фер оквир за споразумевање, јер унутар водећих држава дате платформе, Србија није имала ни најмању подршку за остварење својих државних интереса. Та неравнотежа у преговарачким позицијама оправдавана је тежњом за приступањем ЕУ, али досадашње искуство није оправдало домете постављене тим оправдањем.
На крају морамо поставити питање, да ли је бриселска страна та која је ове преговора учинила немогућим и неостваривим, не обезбедивши нити један услов да се договорени приниципи реализују. Тиме је показано још једном да ЕУ нема капацитете да успешно посредује у мирном решавању спорова, попут овог. Фијаско са почетка деведесетих довела ју је у питање као успешног мировног актера и покровитеља споразумевања овог типа, а преговори Београда и Приштине још једном то потврђују.
Стога, као незадовољна страна у преговорима, Република Србија има право да укаже на неуспех бриселског оквира и неспособност ЕУ да обезбеди услове за остварење принципа чији је покровитељ и тражи нови оквир, равноправнији, сврсисходнији, који поседује стварне капацитете за решење кризе, уз учешће и држава изван Европске уније.
Уједињене нације, као једина легитимна инстанца за мирно решавање сукоба, и Савет безбедности, као орган заступљености и других утицајних актера и даље представља оквир за решавање криза попут ове. Са мањим или већим успесима, Уједињене нације су након Другог светског рата посредовале у многим мировним преговорима, а у свету све веће мултиполаризације, нема разлога не искористити све већи утицај Русија и Кине и тиме побољшати преговарачку позицију Србије.
Сматрамо да серија неуспеха у остварењу договореног у Бриселу оправдава преиспитивање актуелне преговарaчке платформе и разматрање могћности проналажења нове. Као што је указано на почетку, реч је о проблему који има свој историјски ток, па промена у међународним односима и промена у могућностима заштите српских интереса, захтева и промену у стратегији решавања овог питања.
Председниче Републике Србије, Председниче Владе Републике Србије, Председнице Народне скупштине Републике Србије, Министре спољних послова Републике Србије и Директоре Владине Канцеларије за Косово и Метохију,
тражимо од Вас да размотрите наведене аргументе и поставите још једном питање сврсисходности актуелне косовске политике, како бисмо се заједно према овом вишевековном проблему поставили одговорно, државотворно и мудро. Тражимо од Вас да повучете храбар потез у новоствореним околностима, објавите прекид преговора у Бриселу и покренете иницијативу у међународној заједници за стварање нове преговарачке платформе и оквира за решење овог питања.
С поштовањем,