За 23. јануар планирано је да се у Казахстану одрже преговори о Сирији под окриљем Русије, Ирана и Турске. На састанак је позван и специјални изасланик УН за Сирију Стафан де Мистура.
Уочи своје посете Астани, Мистура је у интервјуу за РИА Новости рекао шта УН очекују да добију након расправе у Казахстану, као и да ли ће представници оружаних опозиционих група бити позвани на међусиријске разговоре у Женеви, да ли ће тај састанак бити одложен због сусрета у Астани и да ли је потребно да се позову Русија и САД на донаторску конференцију о Сирији у Бриселу овог пролећа.
Генерални секретар УН замолио Вас је да предводите делегацију УН на састанку о Сирији у Астани 23. јануара. Како видите своју улогу у предстојећим разговорима, узимајући у обзир да се бавите политичким процесом, а у Казахстан ће доћи представници оружане опозиције како би разматрали војне теме?
— Улога УН биће иста као и до сада, покушаћемо да нађемо некакву могућност да бисмо подржали прекид ватре или смањење насиља, повећамо хуманитарну помоћ и могућност да Сиријци нађу политичко решење уз нашу помоћ. То остаје наш план.
Да ли ће у Астани моћи да се постављају питања која превазилазе безбедносна питања, то јест, прекид ватре, ја једноставно не могу да вам кажем. Видећемо. Али, наравно, ако резултат буду прекид ватре, неке мере на изградњи поверења и нека од правила на основу којих ће се регулисати и контролисати прекид непријатељстава, већ то ће дефинитивно бити достигнуће за сиријски народ. И то је та права ствар која помаже политичкој дискусији.
Намеравамо да искористимо оно што можемо да добијемо од Астане, а посебно ако то буде продуктиван резултат у разговорима које бисмо желели да видимо у Женеви.
Да ли намеравате да дате нове предлоге на састанку у Астани или ћете тамо само седети и чекати резултат?
— Ми никада не седимо и чекамо. Не можемо себи да приуштимо такав луксуз. Спремни смо да понудимо своје идеје и предлоге. На крају крајева, већ неколико година смо радили на свему ономе што ће бити разматрано у Астани и Женеви. Дакле, ми смо тамо да подржимо и помогнемо.
Да ли очекујете да резултати Астане буду упућени у Савет безбедности УН да би били потврђени?
— То ће зависити од земаља-чланица Савета безбедности УН. Као што знате, оне саме одлучују о својим плановима. Наравно, надам се да ће Астана, у најмању руку, постати место консолидације и напора за ојачавање режима прекида ватре, уз додатне мере за изградњу поверења. Она ће учврстити оно о чему су причали председник Русије Владимир Путин и његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган. То је оно што такође жели сиријски народ.
Да ли сте спремни да позовете 14 наоружаних група, које ће учествовати на састанку у Астани, на конференцију у Женеви?
— Волели бисмо да у Астани видимо како тече сарадња о прекиду ватре између представника оружаних група и њихових саветника са представницима власти. На основу тога, можемо доћи до неког закључка.
Да ли сматрате да у Женеви може да се формира заједничка делегација опозиције?
— Ми смо увек говорили да би директни разговори између Сиријаца били бољи, јер би нам то олакшало посао. Уколико буде постојала једна опозициона делегација и једна делегација владе, плус ако би оне биле спремне да се директно састану. Тако да је одувек било и биће нешто што се надамо да ћемо постићи.
Да ли заједничка делегација на преговорима у Сирији треба да буде само политичка или у њу могу да уђу и припадници оружаних група?
— А зар ми не желимо да дамо самим Сиријцима да одлуче о том питању?
Да ли ће уставна реформа у Сирији бити главна тема разговора у Женеви?
— Када наставимо преговоре у Женеви, програм ће се заснивати, наравно, на Резолуцији Савета безбедности УН 2254. То су инструкције које добијамо од свих, укључујући и Русију. И уставни аспекти представљају део тога, али нису и једини.
Да ли мислите да ће обе сиријске стране моћи да седну за јединствени преговарачки сто у Женеви?
— Да видимо да ли они који представљају сиријску опозицију, а то су углавном оружане групе, и неки други, као и представници сиријских власти, могу да седе у истој просторији у Астани. Пошто је у Астани веома хладно, неће бити опција за брзи одлазак.
Министарство спољњих послова Русије саопштило је да ће састанак о Сирији у Астани трајати неколико дана, да ли ће у вези са тим бити одложени преговори у Женеви који су заказани за 8. фебруар?
— Поново се надамо, и генерални секретар УН је то врло јасно рекао, да ће Астана довести до резултата које ћемо моћи да искористимо на састанку у Женеви. Нећемо одржати састанак у Женеви пре него што буде завршен састанак у Астани. Оријентисаћемо се према ситуацији. Прописани датум је и даље 8. фебруар. Међутим, у прошлости смо имали потврде, и овде морамо да будемо веома прагматични, да је неопходна флексибилност ако очекујемо икакве успешне шансе.
Да ли сте у Давосу разговарали са шефицом дипломатије Европске уније Федериком Могерини о њеном предлогу за одржавање донаторске конференције у Бриселу на пролеће? Да ли ћете Ви учествовати на њој?
— Наравно да сам разговарао. И ми се спремамо да идемо. Ко-председаваћемо конференцији у Бриселу, јер је тако било и у Лондону. И надамо се да ће осим доприноса различитих држава, то такође представљати прилику да се погледа који су услови неопходни међународним донаторима да би почело озбиљно обнављање Сирије.
Да ли Русија и Сједињене Америчке Државе треба да буду позване на тај састанак?
— Касније ћу Вам одговорити, али како може и да се помисли да они који толико учествују у Сирији неће бити позвани. Међутим, да ли је Русија спремна да пружи значајан допринос обнови Сирије?
Мислим да јесте.
— То је добро.