Главни спонзори косовске независности изгубили на изборима у САД
У време када су се на простору бивше Југославије водили ратови,главни извори информисања били су западни водећи медији попут „CNN“. Свет тада није знао за портале и друштвене мреже, а интернет је користио мали број људи. Водеће западне медијске куће су биле пропагандно средство уз помоћ кога су САД остваривале своје политичке циљеве. Да су западни медији заратили са истином, најбоље су могли да осете Срби, који годинама после медијске промоције деведесетих нису смели да спомену своје порекло у многим земљама запада, а да заузврат не очекују најгоре могуће реакције. Медијска моћ манипулације је огромна, а САД су је годинама користиле као најубојитије средство. Војног агресији увек је претходила медијска припремама којом се актерима будућег сукоба наметала унапред одређена позитивна или негативна улога.
Обично важи да лаж траје онолико дуго, колико и сила коју ту лаж штити. Напредак технологија, омогућио је да информације постану доступније. То не значи да смо постали информисанији, јер је и даље актуелна потреба дезинформисања јавности, али значи да се за разлику од деведесетих година, светска јавност може информисати из различитих извора. Ипак ствари се мењају. Након што је изабран за 45. председника САД, Доналд Трамп се на првој конференцији за штампу обрачунао са новинаром „CNN“ не желећи да одговори на његово питање. Рекао му је „ви сте лажне вести“. На последњим изборима у Америци, изгубила је политичка структура која је производила ратове широм света. За време председниковања Била Клинтона водио се рат у Босни и Херцеговини, дошло је до ескалације сукоба на Косову и Метохији и извршена је НАТО агресија на Србе. Породица Клинтон је међу главним спонзорима косовске „независности“, због чега је од косовских Албанаца добила на поклон споменик у Приштини. У априлу прошле године албански премијер Еди Рама изјавио је да би победа републиканског кандидата Доналда Трампа на председничким изборима у САД била претња за његову земљу и односе САД и Албаније. На несрећу албанских званичника, а посебно нелегалних косовских структура, Донал Трамп је изабран за председника САД. Та чињеница је код њих изазвала озбиљну узнемиреност.
Предизборно србовање
С друге стране, председнички избори који се ближе, показују узнемиреност српске власти која је се као и до сада одлучила на популизам и предизборно „србовање“. Иако је доласком на власт Српске напредне странке вишеструко погоршана позиција Србије на Косову и Метохији, та чињеница не представља препреку актуелној власти да и даље користи косовско питање за скупљање предизборних поена. У том циљу је 14. јануара ове године, упућен воз из Београда за Косовску Митровицу, због кога је дошло до подизања тензија између Београда и Приштине. Албанци су слање воза исписаног порукама: „Косово је Србија“, с правом схватили као провокацију. Због чега би уопште српска власт која је поставила границу између Централне Србије и Косова и Метохије, угасила институције државе Србије на територији покрајине, подржала избор Тачија преко „Српске листе“ и доделила међународни позивни број Косову, слала такве поруке?
Одговорна политика се не спроводи слањем порука на возу, већ одбраном државних и националних интереса. Међутим највећи проблем је у томе што неодговорно понашање српске власти плаћају Срби који живе на Косову и Метохији. Два дана после слања воза за К. Митровицу, у Призрену је ухапшен Србин јер је имао српске ознаке на јакни. Неколико дана након тога, на приштинској телевизији РТК (јавном сервису такозваног независног Косова), у ударном термину је емитована емисија о „Разоткривеној мрежи руских шпијуна на Балкану“. Истог дана је објављен и текст о томе, а све информације су преузели албански медији. На косовској телевизији и у новинама, објављене су фотографије и имена људи, који су наводно део руске шпијунске мреже.
https://srb.news-front.info/2017/01/26/ruski-mediji-kosovo-se-prichom-o-ruskoj-shpijunskoj-mrezhi-dodvorava-tsiji/
Одабрани људи којима је без икаквог доказа окачена етикета руских шпијуна су противници „независног“ Косова али такође и противници погрешне и штетне политике актуелне српске влати, која је иселила Србију са Косова и Метохије, а преостале Србе оставила да се сналазе како знају и умеју. Можда би се Срби и „снашли“ да их у томе не омета матична држава која им је окренула леђа.
Балкански шпијун
За шефа „руске шпијунске мреже на Балкану“ именована сам ја лично и у емисији је приказана серија мојих фотографија, које су јавно доступне (фотографије су без питања преузете из медија, са снимака конференција, телевизијских гостовања и друштвених мрежа). Наведено је како шпијунску групу чине пензионисани официри војно-безбедносних служби, посланици, политичари и новинари, чије фотографије су такође приказане у емисији. Сва наведена лица су Срби, међу којима и угледни Срби са Косова и Метохије, Марко Јакшић, Славиша Ристић и Звонко Михајловић. По наводима ове телевизије, група има развијене контакте у Москви, Бриселу, Паризу, Берлину и Риму, а откривена је од стране „Обавештајне агенције Косова“. Овакве тврдње без икаквог доказа и поступци који имају за циљ дискредитацију наведених лица, представљају велику опасност, посебно за Србе који живе на територији Косова и Метохије. Иста телевизија је пред погром над српским становништвом на Косову и Метохији, 2004. године емитовала такође лажне вести које су покренуле још један талас етничког чишћења и насиља.
Додатно подизање тензија врши се и кроз српске медије, насловима: „Шиптари нападају! Откривен паклени план: У фебруару ће покушати да освоје север Косова!“ (Информер) или изјавом Хашима Тачија. „Србија наоружава Србе са севера Косова, у оквиру плана за поделу Косова“.
https://srb.news-front.info/2017/01/25/uhva-en-u-terorizmu-tachi-zastrashuje-zapad-srpskim-oruzhjem-i-ruskim-stsenariom/
Затим ту су наслови: „Трамп препушта Балкан Русији“, „Косово све ближе Србији“ као и изјава председника Србије да ће ићи да ратује за Косово и да ће ако треба послати војску на Косово. Албанци знају да су то претње „празном пушком“ јер да је српској власти стало до Косова и Срба са Косова (осим у периоду предизборне кампање), не би пораз оличен у Бриселском споразуму, предају и повлачење, славила као победу.
Оно што је суштина, да српска власт мисли о Србима на Косову и Метохији, не би се коцкала са њиховим животима. Можда би председник Владе могао да проведе барем три ноћи на Метохији у српској енклави, означен као „руски шпијун“, да докаже своју храброст о којој толико говори?
Где су српске институције да реагују, када толико брину за Србе са Косова?
Да српске институције желе да заштите Србе на Косову и Метохији како тврде, огласиле би се у вези са кршењем Закона о јавном информисању и медијима, тенденциозним намерама косовске телевизије и рушењу угледа и части свих наведених лица. Уместо тога, српска јавност и српске институције ћуте а предизборно јалово „србовање“ додатно узлаже Србе још већој опасности. Наравно када говоримо о томе да власт треба да позове на поштовање закона, морамо имати у виду да је Бриселским договором прекршен Устав, а ако неко не поштује највиши правни акт једне државе, бесмислено је очекивати да ће позивати на поштовање закона, посебно не на територији које се одрекла.
Једине реакције из Србије уследиле су од стране Удружења новинара Србије, које је у свом саопштењу позвало на одговорност медије који шире лажи без икаквих доказа и такође тражило да међународне институције, присутне на Косову и Метохији, реагују. Уследила је реакција ОЕБС а, у којој је шеф мисије ОЕБС-а на Косову Јан Брату позвао медије да се уздрже од објављивања садржаја који могу да изазову тензије или угрозе лични и професионални интегритет појединца.
Уколико су београдска и приштинска власт дошле до неспоразума, иако су до сада одлично сарађивале, немају право да увлаче угрожено становништво у међусобне размирице, политичке обрачуне и предизборне кампање. Дизање тензија и од стране Београда и од стране Приштине је сасвим непотребно и опасно.
Због чега смо ми одабрани као „руски шпијуни“? С једне стране скоро сви људи са списка (за линч) се противи нелегалном одвајању јужне српске покрајине и непризнаје косовску „независност“, а такође се не слаже са политиком Александра Вучића која се огледа у „трчећем“ признавању косовске независности (за разлику од политике „пузећег“ признавања коју је водила претходна власт). Већина људи из „мреже“ отворено заступа своје ставове и сматра да је Русија савезник уз помоћ кога можемо да сачувамо сопствену територију.
Одабрани смо као људи од интегритета и угледа, с озбиљним намерама од стране оних који су пласирали такве податке у медије, да нас дискредитују. Наравно добродошла је и могућност ширења неоснованог страха и потенцијалне опасности од руског утицаја, што практикује већина про-западних медија укључујући и оне у Србији. Ту неосновану претњу Албанци користе и у политичке сврхе, како би скренули пажњу на себе новој администрацију у Вашинготну за коју не знају како ће се односити према неуспелом пројекту породице Клинтон.
И на крају као закључак, не живимо више у деведесетим годинама прошлог века, где једна сила кроји јавност уз помоћ CNN и границе уз помоћ NATO. Америка сада мора пре свега да решава сопствене проблеме, и неће имати толико времена да се бави решавањем туђих проблема, за које је у највећој мери одговорна. Утврђена „истина“ из деведесетих година више не важи. Сада је прилика решавамо сопствене проблеме вођењем одговорне политике. Трајни мир и стабилност не могу да обезбеде оне структуре, које су склоне деструктивном деловању.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије