Дошло је до квалитативних промена у дијалогу између САД и Русије

Разговор између Владимира Путина и Доналда Трампа је вратио смисао и садржајност у америчко-руске односе, ужасавајући тиме НАТО земље, а посебно балтичке државе и Кијев, који се сада припремају за тешка времена. Двојица лидера су се дотакли многих тема, од борбе против ИГИЛ до Украјине, али, као што се и очекивало, нису помињали антируске санкције.

 

„Разговор Путина и Трампа је испунио очекивања и представља увод у будући сусрет. Координација у борби против ИГИЛ је добио квалитативан помак“, рекао је члан Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Алексеј Пушков.

 

Владимир Путин и Доналд Трамп су разговарали преко телефона у суботу. Разговор је трајао око 45 минута. Реч је о другом телефонском разговору новог америчког Председника, а првом од његове инаугурације.

 

 

Непосредно пре разговора са руским лидером, Трамп је разговарао са немачком канцеларком Ангелом Меркел а након тог разговора, са француским Председником Франсоа Оландом. Оба разговора су, за разлику од дијалога са Путином, одржана на традиционалне теме, пре свега о јачању партнерства у оквиру НАТО.

 

„Тон Путиновог и Трамповог разговора је био топло, насупрот пословног разговора са Меркеловом и брзог са Оландом. Сада су Кијев, Вилнус, Рига, Талин, Варшава, Осло, Стокхолм и НАТО ужаснути резултатима разговора Путин – Трумп. Припремите се за тешка времена „, написао је Пушков на свом Твитер налогу.

 

«Путин и Трамп су у телефонском разговору разговарали о свему», рекао је шеф међународног комитета Савета Федерације Константин Косачев.

 

«Он је изразио наду да постоји искрена жеља америчке стране да сарађују, а не да се такмиче. Тако је разговор између два лидера вратио смисао и садржај руско-америчком дијалогу», рекао је Косачев, подсећајући да је дијалог са Обамином администрацијом изгубио тај смисао.

 

Подсетимо се да су пресслужбе Кремља и Беле куће рекле да је разговор одржан у позитивном и пословном тону, да обе земље намеравају да развијају односе по широком спектру међународних питања. Посебно су се сложили око заједничких напора да се координише борба против међународног тероризма, са ИГИЛ и другим групама у Сирији. Путин је у том погледу подсетио Трампа да је Русија у последња два века подржавала САД и да су били савезници Вашингтона у два рата, а сада сматра да су САД важан партнер у борби против тероризма.

 

 

На крају, након разговора са руским лидером, Трамп је дао налог Пентагону да развије план за борбу против ИГИЛ који би укључивао потрагу за новим савезницима Вашингтона.

 

«Жеља Русије и САД да се заједнички боре може да доведе до стварања широке антитерористичке коалиције у Сирији», рекао је шеф међународног комитета Државне Думе Леонид Слуцки.

 

Поред тога, Путин и Трамп су разговарали о ситуацији у Украјини и сложили су се да сарађују на решавању украјинске кризе.

 

«Владимир Путин и Доналд Трамп су се сложили да треба да се организује комисија која би утаначила могуће датуме и места одржавања њиховог сусрета. Сложили су се и да редовно одржавају личне контакте и нагласили значај обнове трговинских и економских односа између две земље у циљу подстицања развоја билатералних односа», јавља пресслужба Кремља.

 

«Разговор је помогао да се успостави општи дијалог између две државе. Он је позитиван и важан корак у побољшању односа између САД и Русије, који је потребно унапредити», рекли су у Трамповој пресслужби.

 

Лидери нису расправља о антируским санкцијама, истакао је заменик председника комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич.

 

„Председници су свесни да ово питање тренутно нема решење и да време за њега још није дошло“, рекао је он, додајући да је до напредка за сада мође доћи само у вези заједничке борбе против радикалног исламског тероризма. То је данас кључни проблем који у великој мери одређује будући развој руско-америчких односа. Чини се да је зато Трамп ставио акценат баш на ту тему“, рекао је политичар.

 

„Али, у вези успешне борбе против «исламске државе», амерички Председник ће морати да превазиђе снажан антируски лоби у земљи и међу својим савезницима“, упозорио је сенатор, додајући да су неки чланови америчког Конгреса, нарочито сенатор Џон Меккејн, обећали да ће изгласати посебан закон који би учврстио санкције против Русије.

 

Упркос томе, члан америчког Конгреса, републиканац Дан Рорабакер је сигуран да санкције неће још дуго остати на снази.

 

„Укинућемо те санкције и изградити потпуно нове односе, промовишући сарадњу у циљу постизања узајамно корисних циљева. Политика Обамине администрације је настављала непријатељство према Русији, без обзира на чињеницу да то није било потребно. Надам се да ће наш Председник поништити санкције и рећи Председнику Путину да морамо почети од нуле“, рекао је он за The Washington Examiner.

 

Он је подсетио и да није Путин одговоран за догађаје у Украјини већ Запад, јер је збацио демократски изабрану Владу ове земље.

 

«Сада постоји иницијатива једног броја колега који се залажу за затезање рестриктивних мера против Русије и циљ им је да две земље буду противници. Међутим, у овој политичкој борби је предност на Трамповој страни», сигуран је конгресмен.

 

Ката