Ако сагледамо све нијансе компликоване „сиријске приче“, треба да препознамо чињеницу да војна и политичка иницијатива руског председника Владимира Путина на Блиском истоку није само зауставила тријумфални марш хаоса у овом кључном региону света, већ је и из сенке на светлост дана извукла изузетно опасног играча кога је мало ко узео у обзир. Другим речима, овом интервенцијом и очигледним успехом у сиријском рату, Москва је препречила пут веома јаким силама – и на Блиском истоку, и у ширем глобалном смислу. Пре свега, Саудијској Арабији.
Данас се то посебно примећује у преговорима о будућности сиријске државе, чије се кључне рунде играју у казахстанском граду Астани. И поред познатих исхода, важно је напоменути да главних актера на Блиском истоку – Саудијске Арабије и Катара, на састанцима није било.
Саудијска Арабија на први поглед не спада у земље „првог реда“ чак и по блискоисточним стандардима. Али то није тачно. Економија овог краљевства је скоро искључиво „нафтна“, али са важним особеностима. Пре свега, има огроман обим акумулираних новчаних средстава. Ресурсе Саудијци већ деценијама систематски улажу у спољну политику – односно, у јачање свог утицаја у свету. Наравно, инвестира се првенствено у исламски свет: Ријад финансира изградње џамија, улаже у исламско образовање, свуда подржава исламске радикале… Али не само њих.
Утврђено је да највећи део свог саудијског новца „краљеви пустиње“ последњих неколико деценија нису слали у Федералну резерву САД, већ су га користили за лобирање. Директно су ишли на промоцију америчких политичара вишег нивоа, све до самог врха – Овалне собе.
Саудијци су заправо увек подржавали Обаму, а он увек (без обзира на то да ли је вера бившег америчког председника Ислам или не) бранио и промовисао њихове интересе. Исто тако, на протеклим председничким изборима у САД, Ријад је рачунао на Хилари Клинтон, која је већ одавно и тесно повезана са Саудијцима. Најближи саветник и повереник јој је била Хума Абедин, Саудијка са америчким држављанством, која још потиче из породице шефа једне од служби безбедности Краљевине. Ниједан озбиљни стручњак није сумњао у победу демократа која би госпођи Абедин донела, ако не место државног секретара, онда неко једва мање утицајаније место – и да ће од тога имати користи само Ријад. Али Хилари је, супротно свим очекивањима, изгубила. Према томе, изгубљен и велики саудијски „улог“. Испоставило се да су саудијски интреси на Блиском истоку подровани, што је одмах створило проблеме Ријаду у Сирији, која је за њега је важна колико је Русији важна Украјина.
И дошли смо до парадокса: Саудијци као и пре имају много новца, али је бесмислено да га улажу у администрацију Доналда Трампа. Где даље улагати новац, није ваш сасвим јасно. Прилика за то је било у Катару, плаћеничком поданику Краљевста, али су оне после недавног споразума Москве о „Росњефту“ са Дохом смањене. Војска саудијског краљевства традиционално ратује, могло би се рећи, неуспешно (тиме се бави у Јемену у коме „слава Алаху“ баш и није славна). Што се тиче „хибридних снага“ (терориста) у Сирији, они су се показали предвидиво слабим и сада трпе пораз. С тим у вези, Саудијци сада грозничаво покушавају да пронађу излаз из тешке ситуације.
Зато у том смилсу, има смисла да се осврнемо на све чешће контакте кијевских власти са представницима Ријада у Украјини – на не баш највишем нивоу, али веома различитог статуса. Ови контакти, на први поглед, нису јасни, јер тачака пресека ове две земље скоро да нема. У вези с тим, велики број египатских и либанских новинара у последње време пажљиво објашњавају интерес Саудијаца у Кијеву могућношћу интензивирања сукоба у Украјини, у ситуацији веома погодној за Краљевство.
Ако Кијев буде довољно одважан и постане озбиљна претња републикама Доњецк и Луганск, председник Русије ће или морати да преусмери средства из Сирије, или да доживи непријатан и болан пораз у Донбасу.
Врло вероватно – а на то Саудијци и рачунају – да би у том случају руске власти зауставиле продужену сиријску кампању и фокусирале се на Донбас. Колика је вероватноћа да ће се ситуација развијати на овај начин? Стручњаци верују да је вероватноћа прилично висока.
Прво, украјинска елита је традиционално корумпирана од самог врха до дна, и по светским стандардима, финансије су им веома веома лоше. Све њих је, стога, лако поткупити. Друго, утицај Саудијске Арабије није у потпуности нестао из америчке политике, а тај утицај се протеже на „власнике“ кијевске хунте – то јест на оне који су их довели на власт. У овој ситуацији, Саудијци не могу натерати Американце да директно бране своје интересе (или макар „удаље“ из зоне својих интереса руски контигент који покрива ЛНР и ДНР из Русије), али зато могу да убеде своје пријатеље у Вашингтону да у ову сврху жртвују украјинску војску – што је веома лак задатак.