Специјални суд за злочине ОВК покушао је да на клупу за сведоке доведе и неке „стране елемeнте“ који су током 1998-1999, у периоду за који је овај суд надлежан, могли бити крунски сведоци за злочине албанских терориста.
Британац Џон Харисон, бивши припадник ОВК, за заслуге током рата на Косову (ратовао такође и на страни Хрвата) добио је највиша признања од те назови-државе, али и улицу у Призрену — са својим именом. Пре неколико дана огласио се и на Фејсбуку и на свом профилу објавио статус у коме каже „да је спреман да дође да помогне својим саборцима (ОВК) ако затреба“.
Харисон, који је учествовао у бици на Кошарама 1999. године, изразио је жељу да тамо буде и сахрањен.
А Албанци га и данас памте по изјави: „Да нас је било више, данас бисмо пили кафу у Београду. Косово би било много веће!“.
Оно о чему се на Косову незванично шушка, а што „кочи“ формирање Специјалног суда за злочине ОВК, није толико у техничким детаљима колико у недостатку сведока. Наиме, суд је покушао да на клупу за сведоке доведе и неке „стране елементе“ који су током 1998-1999, периода за који је овај суд надлежан, могли бити крунски сведоци за неке злочине ОВК као, што је случај Клечка али и други, али се испоставило да од тога — нема ништа.
Специјални суд за ратне злочине ОВК би, иначе, требало да почне са радом на пролеће ове године. Међутим, то не би по аутоматизму значило и подизање првих оптужница, јер главни тужилац Специјалног суда Дејвид Швендиман још није завршио састављање оптужница. Нису завршене ни неке друге кључне ствари које претходе подизању оптужница, попут именовања судија, заказивања пленарне седнице током које ће судије радити на усвајању Правилника о поступцима и доказима, и ревизије Правилника о поступку и доказима од стране специјализованих већа Уставног суда… Све то би требало да се обави у року од 30 дана. Списак судија би могао да буде објављен у наредним данима, али без испуњења овог горе наведеног, то неће значити много.
Шта знају странци о злочинима ОВК и могу ли се они наћи у некој улози у овом суду?
Чињеница је да о томе шта је све радила ОВК највише знају Американци, међутим, доста тога би требало да знају и припадници британске елите јединице САС. Улога Британаца била је везана за Косовску верификациону мисију, успостављену 1998. као део споразума Милошевић—Холбрук о решавању косовске кризе, постигнутог у октобру. Вођа те мисије био је Вилијам Вокер. И Холбрук и Вокер су америчке дипломате које су биле део цивилне Косовске верификационе мисије, али су важну улогу у другом, да кажемо војном делу мисије, имали превасходно Британци.
Осим Вилијама Вокера, који је био на челу ОЕБС-а, главну улогу у Верификационој мисији имао је и Британац генерал-мајор Дејвид Древjенкијевич, који је био и сведок на суђењу Слободану Милошевићу.
Андреј Млакар, војно-политички коментатор, подсећа да су Британци тада први пут преко ове мисије били ангажовани као посматрачи.
„Било је сумњи да је Древјенкијевич био један од оних који су ’потпомогли‘ Рачак… Међутим, сумњам да ће се било ко од њих наћи ни као сведок, а још мање на оптуженичкој клупи Специјалног суда за злочине ОВК. Реално би суд требало да разоткрије улогу странаца у свему овоме јер су они великим делом помагали ОВК, они су од пропасти спасили ОВК“, каже наш саговорник.
Млакар даље објашњава да је њихова званична улога била да надгледају примирје, али да су они своје присуство искористили за друге ствари. О спрези британске војске са ОВК доста је писао Тим Маршал у својој књизи „Игра сенки“.
Млакар каже и да су осим ове формације (САС) Британци на Косово убацили још две војне групе — 14. Обавештајну бригаду и Краљевске сигналисте.
Сви су, подсећа наш саговорник, имали дипломатске пасоше и додаје да се њихова улога заснивала на такозваној обавештајној припреми ратишта, што подразумева разгледање бојног поља и ситуације како би пре одређене битке или дејства били уочени потенцијални проблеми или ситуације, и како би се што пре остварила победа у случају да дође до борбе.
„Припадници 14. Обавештајне бригаде су у тој причи одиграли кључну улогу јер су све податке прикупљене од нашег МУП-а и све остале које су добијали, делили са ОВК. Краљевски сигналисти су имали улогу веза, они су то касније шифрованим линијама слали даље у МИ6 и Министарство одбране Британије, који су били посебно везани за операције на Косову. САС је, с друге стране, био задужен за операције извлачења, и они су у прво време били смештени у Македонији као систем подршке, то јест за извлачење њиховог људства ако дође до неке непредвиђене ситуације“, објашњава наш саговорник.
Да су Британци присутни на овом подручју у јавности се први пут прочуло после батина које су добили у Македонији у кафани „Куку леле“.
Током бомбардовања СРЈ, НАТО је — што се тиче циљева на Косову — био у сталном контакту са ОВК. Тај контакт је оствариван преко албанске армије и путем незваничних канала — шпијуна ЦИА, САС-а и других тајних служби. Од стране британског САС-а припадници ОВК су, након обуке у Албанији, опремани модерном комуникационом техником уз помоћ које су након преласка на територију СРЈ наводили бомбардере НАТО-а на циљеве на земљи.
Француски пуковник Жак Огар био један од првих западних официра који су ушли на територију Србије после потписивања Кумановског споразума 1999. године, и тамо је видео да информације којима их је НАТО команда потхрањивала — не одговарају истини. У својој књизи „Европа је скончала у Приштини“, у неколико наврата објаснио је како је његова јединица улазила у оружани сукоб и са ОВК али и са британским војницима који су били са њиховим јединицама. Огар је у књизи изнео детаље овог тајног рата који се водио на Косову и директно повезао Британце са ОВК.
„Војници из 20. пука САС су заправо били ангажовани на страни ОВК, они су им давали логистику и обучавали их. То сам открио у конкретним ситуацијама на терену“, објаснио је он.
Огар се сећа да је, када су припадници ОВК из заседе напали конвој српских избеглица које су се повлачиле тракторима — а тај напад је спроведен уз подршку Британаца — позвао једну српску бригаду у повлачењу да се врати и заустави албанске агресоре, што су ови и урадили.
Када су српски цивили бежали из Пећи и када су их напали албански војници, Огар сведочи да је сâм подигао хеликоптер који је Албанце растерао рафалима из ваздуха. Неколико минута по окончању акције позвао га је британски генерал и питао да ли је могуће да се пуца по његовим људима. Огар му је одговорио дане може да схвати да су „британски специјалци заједно с тим бандитима који пуцају по цивилима“. Британац је ово оћутао. Огар је остао упамћен и по томе што је исцртао демаркациону линију на Ибру у Митровици, што ће касније постати граница Северног Косова.
Наш саговорник подсећа и да је зона где су терористи ОВК деловали удружено са верификаторима, то јест Британцима, и где се прикупљао највећи број информација било село Јуник, у непосредној близини Дечана, иначе терен тада главног командира ОВК за овај део — Рамуша Харадинаја.
Млакар подсећа и да би Педи Ешдаун, који је шетао међу лидерима ОВК и био њихов стални гост, имао шта да каже о злочинима ОВК, као и да он није једини странац који би о томе могао да сведочи.
Млакар је убеђен да је у септембру 1998. већи део терористичке ОВК био разбијен и протеран у Албанију, као и да је улазак Верификационе мисије спасио ОВК од слома.