Бивши француски мајор и војни обавештајац Пјер-Анри Бинел за „Новости“ о превирањима на Балкану, Србији и Француској, САД и Русији, судбини Европе, терористичким претњама…
Напетости на Балкану поново расту. Француски војни обавештајац, мајор Пјер-Анри Бинел (65) био је сведок ситуације за коју нико не би желео да се понови, када је својевремено својој српској вези достављао оперативне податке о тада предстојећем бомбардовању. Много година касније, човек који је свој ангажман скупо платио губитком слободе и одликовања, даје за „Новости“ своју визију актуелних догађаја код нас и у свету.
– Да је Путин 1999. године био на власти, сигурно то не би допустио. Свакако не би дозволио ни то што се десило с Косовом. Косово ће дуго остати проблем који ЕУ није способна да реши. Што се Трампа тиче, још не знамо чему од њега можемо да се надамо.
Какву судбину Трамп и Путин резервишу Европи и свету?
– Не бих њих двојицу стављао у исту раван. Доналд Трамп не познаје Европу, нити оно што се у њој дешава, и велика је непознаница како ће реаговати. Трамп је бизнисмен који је направио много новца у финансијама и грађевини. Као пословни човек, жели да САД поврате независност и ауторитет у области финансија. Мисли да има власт, пошто је председник САД, и да ће владати како жели.
Шта може да га у томе спречи?
– У свом политичком тестаменту 33. председник САД Хари Труман је својевремено рекао да, ако постоји жеља да се сачува демократија у САД, треба доста водити рачуна о војноиндустријском лобију. Не знам да ли је Трамп читао Труманов тестамент, који упозорава да се пази на финансијере и произвођаче наоружања који ће, уз помоћ официра, руку подруку, владати Америком. Светска трговинска организација данас диктира законе над нацијама. У прво време, Трамп ће, политиком изолационизма, покушати да ојача Америку изнутра. Пробаће да смањи незапосленост, диктат СТО и да заустави спољне ратове, а самим тим, и војну потрошњу. Али многи политичари су акционари у фарбрикама оружја и имају велики интерес да наставе да воде ратове. Оно што може да поремети његове планове су многобројне међународне финансијске групе које се служе државама.
Шта би био Трампов прави потез у овом тренутку?
– Имам велику наду да ће престати да финансира НАТО. Ако то буде урадио, НАТО ће нестати. То би за мене било велико ослобођење.
Чак иако сте радили за НАТО?
– Баш зато. То је организација чије је постојање, у почетку, могло да се разуме, као супротстављање војној моћи Совјетског Савеза. Али то више није актуелно. Ова организација сада врши притисак на Русију и прети јој. Трамп ће покушати да се разуме с Русима. Пошто је прагматичан, мислим да ће се сложити с Путином.
Како ће Балкан проћи у овој новој подели карата?
– Тешко је то рећи. Има много људи који су обрадовани доласком Трампа, сматрајући да то даје снагу Русији. Претпостављам да ће Американци смањити своје присуство на Балкану, уколико Трамп буде могао да уради оно што је планирао.
На који начин би његови планови могли да се изјалове?
– Бивша власт у САД је у последње време направила велики притисак на Русију, вршећи значајне маневре заједно с НАТО и нагомилавањем наоружања у близину њених граница. Поједини стратези и генерали, и неки бивши, који су сада индустријалци, из одређених група, покушаће да профитирају из видљивих недостатка Трампових компетенција да такву ситуацију одрже.
Какве су, по вама, с друге стране, Путинове намере?
– Његова жеља је приступ топлим морима. Планета се прегрева, али не довољно да би се Артик потпуно одледио. Повлачи потезе корак по корак. Тренуто је окренут Сирији. Онда ће прећи на Медитеран. Не може у потпуности да га препусти Шестој флоти.
Постоји ли реалан ризик од новог рата на Балкану?
– У вашем региону на делу је типичан пример залеђеног конфликта. Људи се тренутно не усуђују да нешто ураде, чекајући повољну прилику. То није ништа ново. Док сам, као обавештајац, био на служби у Босни, дошла је да нас посети представница ЦИА. Питала је мог шефа Енглеза колико времена би муслиманско-хрватска федерација могла да опстане после нашег одласка. „Три наносекунде“, одговорио јој је.
Може ли Косово једног дана поново да се потпуно врати под окриље Србије?
– Надам се. То је, у сваком случају, моја жеља. Јер, Косово припада Србији. Али саветовао бих Србима да не покушавају ништа нагло. Треба се снабдети свим могућим информацијама и чекати, да се види како ће се ствари даље развијати. Треба се, евентуално, обратити УН, јер ће проблем, тако, на дипломатски начин остати присутан. Русија неће оставити Србе на цедилу.
Сусрећемо се с тероризмом, великим бројем избеглица и порастом национализма у Европи. Може ли то да резултира променом географских карата и на самом Западу?
– То ми се не чини могућим, јер су европске нације задовољне тренутном ситуацијом, што се тиче граница. У Западној Европи оне, практично, више не постоје, па више нема ни разлога да се ратује. Присутан је, с друге стране, економски конфликт. Превише је пољских возача који крстаре друмовима, док наше камионџије беспослене седе код куће. Али то неће изазвати ратове. Што се тиче избеглица, тај проблем покушавамо да решимо с Турцима, али безуспешно.
Каква је, после свега, будућност ЕУ?
– Ако се не реформише, нестаће. Британци су већ изашли. Немци су пре неколико година разматрали повратак марке, када су евром наплатили трошкове свог уједињења.
Како, у контексту стварања нових и оживљавања старих савезништава, гледате на актуелне француско-српске односе?
– Срби нису онакви каквима су други хтели да их представе. У оно време, нисам био посебан случај. Било их је више који су бранили Србију, јер су познавали ситуацију и историју. Французи воле Србе, јер Срби држе реч. Никада нисмо имали проблеме са Србима на терену. Свако ко је отишао тамо, у то је могао лично да се увери.
Не жалите због онога што сте учинили?
– Ни најмање! Напротив. Није ме срамота када се ујутро погледам у огледало. Урадио сам оно што је требало. Све ме је то пуно коштало, био сам у затвору, моја војна каријера се зауставила, сада добијам много мању пензију од оне коју бих имао да сам стигао до чина пуковника, одузели су ми Легију части и Медаљу националног реда за заслуге. Али остао ми је Ратни крст за учешће у рату у Заливу и добио сам српску медаљу „Милош Обилић“, за испољену храброст и лично јунаштво, која ми представља велико задовољство.
Каква сте искуства стекли обављајући вашу функцију?
– Још деведесетих сам осетио да ће се исламистичка опасност проширити на целу Европу. Када ми је издавач 12. септембра, дан после напада на Куле близнакиње у Њујорку, затражио рукопис моје књиге „Исламистичке претње“, предао сам му га исте суботе. Већ је био спреман. Све је стајало у мојим извештајима.
Како ће се све ово завршити?
– Постоји значајно размимоилажење међу самим радикалним муслиманима. Не слажу се међу собом, никада нису имали јединствену „зелену“ армију. Постоје само локалне терористичке групе. Све ће се зауставити као што су се прекинули и сви претходни терористички таласи у прошлости.