Зашто Русија не помаже више Русима у Донбасу?
Како Србија може очекивати помоћ ако је тако?
Шта можемо очекивати, а шта добијамо од Русије?
Одмах морамо рећи да Русија помаже Донбас хуманитарно, иначе они не би толико издржали. Русија је у последњих пет година од почетка сиријске и украјинске кризе показала огромну стрпљивост при решавању светских проблема и само захвљајући њој није дошло до великог сукоба. Већ 2008. године Барак Обама је обнародовао да Америка мора урадити све да спречи економски развој и војно јачање Русије и то отварањем сукоба на њеним границама. Дакле, најбољи начин да Америка спречи даљи развој Русије, започет 2000. и који траје, већ 16 година, јесте да Русију увуче у велики рат на њеним границама или да је расплине на више страна као што је истовремено отварање кризе у Украјини и Сирији.
Русија, без обзира на своју снагу, има доста својих унутрашњих проблема, али и спољних који је спречавају да се даље развија. Да би могла помоћи свету и направити баланс, она мора бити јака, а да би била јака на унутрашњем плану, она мора правити компромисе на спољашњем и то руска администрација одлично разуме. Тај компромис се огледао у стрпљивом праћењу сиријског рата где је Русија реаговала онога тренутка када је за то била спремна, а када је Запад запао у своје унутрашње кризе. Та стрпљивост се огледа у нереаговању на убијање руског пилота од стране Турске. Један руски аналитичар је ту изрекао једну, можда, најтачнију ствар: у овом тренутку Владимир Путин показао и највећу државничку снагу ако уопште не би реаговао. Међутим, Русија као велика сила, која брине да својим поступцима не изазове још већу штету у свету од оне коју Запад ствара, морала је да реагује економским санкцијама које су биле сасвим довољне да Турска западне у довољну кризу да се Русији извини за рушење пилота. Турски пуч је показао да иза рушења пилота стоје исте оне структуре које стоје и иза пуча. Пуч је коначно зближио Турску и Русију, јер је Турска предухитрила пуч уз помоћ руских служби. Данас се Турска више окреће Русији и ствара добре односе. Сетимо се да је Владимир Путин када је дошао на власт говорио да ће Русија постати део ЕУ и НАТО. Зашто? Зато што је знао да је Русија, још увек, економски зависна од Запада и да мора са западом да тактизира, да би дефинитивно након седам година обнављања Русије у Минхену 2007. године обнародовао нову и јаку Русију која ће сама радити на својим интересима и бранити их. Због тога су уследил невоље са Сиријом, Украјином и другим проблемима.
Стрпљивост коју Русија показује, како би сачувала унутрашњу стабилност и обезбедила темељ за даљи развој, који би јој помогао да решава спољне проблеме осликава се и на Украјини. Тамо где није предухитрена ратом и што је њена историјска територија била и након Другог светског рата, Криму, Русија је реаговала и узела га себи, али ту она не би имала проблем сопственог закопавања у један велики рат из којег тешко може да се извуче, као што би Американци желели. Међутим, војни улазак Русије у Донбас значио би да војно закопавање Русије у Украјини и на дужи низ година успоравање њеног унутрашњег развоја. С једне стране у Русији постоји пета колона у виду либерала који су против подршке Русије Донбасу, а са друге стране постоји шеста колона у виду радикалних националиста који руско нереаговање сматрају кукавичлуком. Оно што Русија ради јесте средина између ове две крајности, јер је свесна да на дугорчан период Украјина са садашњом војном хунтом у Кијеву није способна да опстане. С друге стране, у најновијим извештајима америчког Конгреса, ММФ-а и Брисела за 2017. годину средства за Украјину се смањују. поред тога, украјински гасовод се гаси 2019. године, што ће значити да ће Украјина остати без руског гаса. Дугорочно, оваква Украјина не може да опстане и Русија је тога свесна, само је питање када ће пропасти, а народ Донбаса дочекати мир и слободу. Русија прави компромис да зарад и себе и света не допусти да буде увучена у сукоб који је дугорочно може успорити у развоју, а да опет не дозволи да њени интереси у Украјини пропадну. Зато она испод жита помаже Донбасу, такође дипломатски, и одржава га да издржи. Поред свега овога Русија је данас држава у којој се капитал тек 16 година развија после 80 година комунизма и планске привреде. У ситуацији где Русија мора бити конкуретна са западним државама где капитал постоји стотинама година, њој треба доста година мира да би била конкурентна, а поред тога, она је једна у односу на 20 и више земаља света које би да је спрече у томе. Све су то фактори које морамо узимати када размишљамо о Русији и њеном односу спрам својих сународника, света, па и Србије.
Да би Русија постала озбиљна светска сила њој треба минимум 20 година мира. Кина је постала велика економска сила управо зато што је имала толики период мира, па је могла да се фокусира на своју економију. И поред тога, и поред свих унутрашњих проблема који се никако не могу решити преко ноћи већ су за њих потребне године, Русија налази снаге да помогне и на другим пољима. У случају Србије очигледна је помоћ Русије, посебно у последњих неколико година од када је и сама ојачала, а та помоћ се огледа у више ствари: вето на резолуцију о Сребреници, подршка и заштита референдума у Српској, заштита Српске, подршка Српској да прекине НАТО пут што је проглашено 9. јануара и са Србијом гради војно-блоковску неутралност, дипломатска помоћ у борби против уласка Косова у УНЕСКО, непрестано дипломатско подржавање Србије на седницама СБ УН о Космету, развој сарадње у оквиру привреде, економије и војна сарадња. То се тренутно огледа у развоју извоза и систематизацији истог, у обнављању српске железничке инфраструктуре уз помоћ Русије, помоћ Русије за излазак на тржиште БРИКС-а, развој економске сарадње, и на крају обнављање српске војске уз помоћ Русије и Белорусије у виду поклањања авиона МИГ 29 који ће се ремонтовати у Србији и опремити најмодернијим технологијама и наоружањем по повољним ценама. Поред тога, постоји још доста мање видљивих видова помоћи. Многи код нас сматрају да би доказ руске помоћи било једино да Русија сама уместо нас ослободи Косово, али то је наивно очекивати. Довољна помоћ Русије у ослобађању Србије може бити све што смо набројали: дипломатска заштита Србије, развој економске сарадње и излазак у сусрет веома повољним условима за обнову српске војске. То је оно што је Србији довољно тренутно да се извлачи из проблема у којима је, а Русија хоће и може на тај начин да помогне Србији и поред свих својих проблема.
И Русији и Србији потребне су године мира да се обнове, да ојачају и да се делимично извуку из проблема које им је начинио комунизам, деведесете, а Србији и ситуација после 5. октобра. Оно што је битно јесте да искрена жеља Русије да помогне Србији постоји и да Србија увек има пружену руку у руској држави за сваки вид невоље и проблема пред којим се нашла у односу са западом. Сребреница, Косово, референдум у Српској су то показали. Потреба за обновом српске војске и изалазак Русије у сусрет са веома повољним аранжманима исто. Да би до обнове наше две државе дошло, на то морамо гледати позитивно и веровати, али и гледати реално какава нама помоћ треба и какву помоћ можемо добити. На крају сетимо се да је главни амерички идеолог Збигњев Бжежински у својој књизи „Шаховска табла“ објаснио да је главни задатак Запада да од Русије отме Украјину како би је заувек спречио да буде светска сила, јер ако Русија нема Украјину у својој сфери интереса онда никада не може поново постати империја и свестска сила. Када Русија реши проблем Украјине у своју корист онда се може вратити на Балкан и много више помоћи Србији. После решавања Сирије, следи проблем Украјине, а ако Бог да, у блиској будућности и већа помоћ Балкану и Србији.
Из свих ових разлога Србија мора бити стрпљива, не сме наседати на разне подметачине Запада, мора бити коректна са свима и сарађивати са свима, али стрпљиво чекати промену геополитичких односа више у њену корист, где ће она у новом избалансираном светском поретку уз своје савезнике и пријатеље у свету моћи боље да одбрани и оствари своје интересе, али и да исправи неке историјске неправде учињене над њом. У стрпљењу Русије, као једне од три највеће светске силе, морамо тражити и начин деловања за нашу Србију која није светска сила, већ је колонизована, делом окупирана, понижена и уништена држава прво деведесетих ратом, а онда од 5. октобра на све друге начине. Зато малој Србији треба много више мудрости, стрпљења и рационалног погледа на свет, него једној Русији која је нуклеарна и светска сила. И Србији треба помоћ Русије коју смо поменули, за сада биће довољна, ако у Србији има мудрости и памети да је искористи.