Ката Буцик за NewsFront Србија
Стаљинградска битка је главна прекретница у Другом светском рату. Трајала је од 17 јула 1942 до 2 фебруара 1943 године, када се предала главнина непријатељских снага.
Последњи остаци војске су се предали на данашњи дан, 9 фебруара 1942 године и тиме је коначно завршена најкрвавија битка у људској историји. Обележили су је бруталност и потпуна небрига за цивилне жртве.
Битка обухвата немачку опсаду руског града Стаљинграда, битку унутар града и совјетску контраофанзиву у којој су коначно заробљене и уништене снаге Сила Осовине око града.
Укупни губици у људству се процењују на око 2 милиона људи. Силе Осовине су изгубиле око четвртину укупног људства на источном фронту и то је био њихов први велики пораз у овом рату. С друге стране, за Совјете је ова победа значила почетак ослобођења Совјетског Савеза и пут ка коначној победи над нацистичком Немачком 1945 године.
Најстрашнија битка се одвијала на чувеном Мамајевом Кургане, брду изнад Стаљинграда. Око 6000 совјетских војника је бранило ово брдо на почетку, а до краја немачког напада чак 10 000 војника. Контрола над брдом је изузетно важна јер је омогућавала контролу над целим градом. Команда над брдом се неколико пута мењала током битке између зараћених страна.
Са Мамајевог Кургана се могла видети и река Волга која је била од пресудног значаја за обе стране. Да би га успешно одбранили од немачких напада, Совјети су поставили одбрану, која је укључивала бодљикаву жицу, ровове и минска поља, на рубовима брда.
Када је битка завршена, крвљу натопљено блато на брду је орањем помешано са остацима метала. Блато је садржало измећу 500 и 1250 комада метала по квадратном метру. По предању, на овом брду трава није могла да никне скоро двадесет година. Чак и данас је могуће пронаћи делове костију и метала закопаних дубоко у брду
По било ком мерилу Стаљинградска битка је била једна од најкрвавијих, а можда и највећа појединачна битка у људској историји. Беснела је пуних 200 дана.
Совјетски савез је у овој бици изгубио 1 129 619 људи. Од њих, 478 741 је убијено у борби или су умрли од рана и болести, нестали или су заробљени. Чак 650 878 људи је рањено, оболело или смрзнуто.
Силе Осовине су у бици за Стаљинград изгубиле између 850 000 и 1 000 000 људи (мртви, рањени, заробљени). Живот је под Стаљинградом оставило 585 000 Немаца, 110 000 Италијана, 160 000 Румуна и 143 000 Мађара.
Због хероизма совјетских бранилаца Стаљинграда, граду је 1945 додељена титула Град херој.
Након рата је на брду Мамајев Курган подигнут је меморијални комплекс и колосални споменик висок 85 метара под именом „Мајка Отаџбина зове!“ Мамајев Курган је симбол људске патње током битке и успешног, иако скупо плаћеног, отпора немачкој инвазији.
Меморијални комплекс обухвата срушене зидове, намерно остављене у стању затеченом после битке, житни силос и Павловљеву кућу.
Најчувенија кућа у Стаљинграду је Павловљева. Јаков Павлов је младић стар 25 година, који је организовао и храбро водио одбрану куће која данас носи његово име. Сматра се да је више нациста погинуло покушавајући да заузме ову зграду у Стаљинграду него што их је укупно погинуло током освајања града Париза.
Све је почело 23 септембра када је вод 13 Гардијске армије добио наређење да заузме зграду на тргу „9 јануар“ и да је брани. Како је командант овог одреда био рањен, водом је командовао млади Јаков Павлов.
Браниоци, укључујући и цивиле, су окружили зграду бодљикавом жицом и минским пољима, поставили су против-тенковска и митраљеска гнезда на прозорима и забарикадирали се унутра. Уз то су ископали ров до совјетских спољних положаја и туда су допремали храну.
Немци су зграду гађали и дању и ноћу све до 25 новембра 1942 године, када су коначно пристигле и друге совјетске трупе и када је извршен контранапад.
У част Стаљинграда..не поновио се.
Ката