Пише Мануел Оксенрајтер
Састанак у Кобленцу је био, заиста, веома важан сусрет и разговор. Из свих говора свих водећих еуроскептика из различитих земаља, једна ствар је јасна. Све нас је ујединио наш заједнички непријатељ. Наш заједнички непријатељ је Брисел. ‘Чудовиште’ је ЕУ. Све евроскептичне снаге у оквиру Покрета за Европу нација и слободе сада све своје снаге усмеравају против тог чудовишта.
Али, не можемо једноставно да се уједињујемо против нашег непријатеља, морамо бити уједињени и када овај непријатељ нестане. Када ЕУ престане да постоји, у том тренутку Европи треба нови план. Данас знамо да ће то бити много другачији концепт од концепта ЕУ против које се боримо из веома оправданих разлога.
Али, шта евроскептични покрет треба да уради сада? Време истиче. Можда победимо на изборима у Француској, у Холандији, у Аустрији, у Италији. Шта ћемо онда, када чудовиште буде мртво и ЕУ више не постоји? Како ће се бавимо једни другима? Како ћемо избећи проблеме? Како ћемо се односити према различитим националним интересима и како ћемо бити у стању да стварамо у Европи? Европа може бити геополитичка страна само ако смо уједињени око главних питања на која је потребно одговорити.
Желео бих да дам једна кратак пример. Шта ако једна европска земља каже „Русија је наш најгори непријатељ“ и морамо јој увести санкције, док друга европска земља говори „Не, Русија није претња“.
То је једно од одлучујућих питања за европске спољне односе. Исто тако, доћи ће на ред питање како да се бавивмо тероризмом? Како ћемо се бавити Северном Африком? Како ћемо се бавити Блиским истоком? За ове ствари једино решење може да буде паневропско. Не може бити да једна земља подржава тероризам, док друга земља подржава снаге које се боре против тероризма.
Сада су пред нама све ове теме. Евроскептици су концентрисани на рат против Брисела. Питања у будућности изгледају далеко. Међутим, ова питања могу да се појаве и ове године након избора у Француској. Евроскептици треба да развију нову систем за Европу. Одмах.
Ката
katehon.com