Главни савезници садашњег украјинског руководства у Европи почели су и јавно да упозоравају да њиховој „љубави“ ускоро може доћи крај. Лидер пољске партије Право и праведност Јарослав Качински поручио је руководству у Кијеву да престану са величањем немачког квислинга Степана Бандере јер ће им то бити баријера на путу за улазак у ЕУ.
У време док су украјински националисти рушили легитимно изабраног председника Виктора Јануковича, у Варшави су се правили слепи и глуви и нису примећивали екстремистичко дивљање јер је оно било уперено и против Русије. Али зато сада, када се поново претресају украјинско-пољски односи и непријатна подсећања на не тако давну прошлост, у Варшави су проговорили о томе да је Степан Бандера био квислинг који је сарађивао са Хитлером.
Качински сада тврди да је казао Петру Порошенку да са Бандером неће моћи да уђу у Европу.
– Ми не можемо да годинама толеришемо да се у Украјини прави култ оних који су направили геноцид против Пољака. Украјина је по овом питању чак превазишла Немце – каже Јарослав Качински.
Украјински националисти доживљавају Степана Бандеру као борца за слободу Украјине, док га у Пољској сматрају квислингом и инспиратором убиства великог броја Украјинаца. Бандера је после Другог светског рата живео у Немачкој где га је убио агент КГБ у Минхену 1959. године.
Бандера је био иницијатор оснивања Украјинске устаничке армије познатије као УПА која је ратовала против совјетске војске у западној Украјини. У мају 2015. председник Порошенко је борцима јединица УПА дао статус бораца за независност Украјине.
Пољски парламент је у лето 2016. прогласио 11. јул Даном националног сећања на жртве геноцида који су починили украјински националисти против становника Друге пољске републике у периоду од 1943. до 1945. Кулминација је био Волински покољ 11. јула 1943. Тада су украјински националисти напали 150 пољских села. Погинуло је преко сто хиљада људи.
На другој страни, украјинска Врховна рада је била против да се покољ у Волину сматра геноцидом. У Кијеву кажу да су и Пољаци правили покоље над Украјинцима.
У Варшави и Кијеву многи аналитичари истичу да су се у 2016. односи између Пољске и Украјине знатно погоршали. Умирити ратоборне и искоренити стару мржњу ни наредним поколењима неће бити лако.
ЧИЈИ ЈЕ ЛАВОВ?
Срединомдецембра прошле године у пољском парламенту се разговарало о могућности да се украјински национализам трајно (посебним законом) стави уз бок са нацизмом. У то време се у пољском граду Перемишље, који је удаљен само 12 километара од украјинске границе, одржао марш на коме су учесници позивали на убијање Украјинаца, а такође су носили транспаренте на којима је писало „Лавов ће увек бити пољски град“.
Извор: Вечерње новости