Пише Исток Павловић
Јесте ли некада чули за халитозу? То је медицински назив за непријатан задах из уста. Реч је латинског порекла. Логично, свако би помислио да је ову реч смислио неки тим лекара и научника, као и друге медицинске појмове, али није. Реч „халитоза” смислили су пре 100 година маркетиншки стручњаци компаније „Листерин”. Ова компанија је дошла на генијалну идеју да направи течност за испирање уста са аромом ментола, која би требало да неутралише непријатан задах.
Проблем је био што је у то време просечан човек сматрао да његов дах мирише ОК и ову течност нико није хтео да купује. Тако су маркетиншки стручњаци дошли на генијалну идеју како да убеде људе да имају проблем.
Наредних година, новине су биле преплављене рекламама за ову течност које су се сводиле на овакве поруке: Можда имате непријатан задах а да то и не знате. Можда вас људи на послу потајно не подносе и причају о вашем задаху вама иза леђа, а ви то и не знате. Можда је тај момак с којим сте изашли на састанак престао да вам се јавља због вашег непријатног даха, а ви се питате шта је проблем. И тако даље.
Након ове кампање продаја је скочила за 4000%! Овај легендарни пример из двадесетих година прошлог века је дао нову генијалну идеју компанијама широм света. Уместо да покушавају да направе решење за постојеће проблеме, зашто не би прво направили проблем, а онда продали решење? Од тада је кренуо низ кампања које су се заснивале на томе да ви имате неки проблем, обично са вашим телом, али су људи исувише учтиви да вам то кажу у лице.
Веровали или не, и сапун је производ једне такве кампање. Већина људи данас сматра да је купање потребно сваки дан, тако што цело тело истрљамо сапуном. Међутим, ово је последица дугогодишње кампање произвођача сапуна. Мишљење лекара је да је купање потребно на свака 2–3 дана. Што се тиче сапуна, осим ако не радимо у руднику, сапун има смисла само на завученим деловима тела (испод пазуха и слично). Но, ако би људи трошили сапун толико ретко, продаје би биле десет пута мање него данас.
С обзиром на то да је неприхватање у друштву један од највећих људских страхова, све ове кампање су биле веома успешне и одатле се изродио читав спектар производа за хигијену и козметику. Уђите у било коју продавницу козметике. Све те хиљаде варијација и специфичних течности и крема, све је то последица сто година маркетиншких кампања, које су полако али сигурно измишљале један по један проблем и убеђивале људе да га имају.
Као маркетиншки стручњак, могу вам рећи да се и дан-данас велики број ствари продаје на овакав начин. Постоји један, врло актуелан пример. Глутенска интолеранција. Храна без глутена је последњи модни хит. Свуда око нас је пециво без глутена, кекс без глутена, а људи масовно купују ове ствари живећи у илузији да им је то потребно.
У реалности, медицинска истраживања су показала да свега 1% људи на свету има заиста неки проблем са глутеном. Главни кривац су, као и обично, сензационалистички медији који објављују да можда имате проблем са глутеном а да то и не знате. Када на то још додају информацију да људи са овим проблемом не могу да смршају, ту је крај сваког разума. Наиме, глутенска интолеранција се изузетно тешко доказује, али је сада људима довољно да прочитају неколико симптома у часопису да би били сигурни да они то имају („увек се надујем кад поједем хлеб, сто посто је од тог глутена”). Тако, милиони људи одједном уображавају да имају проблеме са глутеном и продаја безглутенских производа скаче у небеса. Дакле, принципи „халитоза маркетинга” одлично раде и у 2017 години.
Неко бих рекао да је ово општа завера произвођача, али они само прате захтеве тржишта. Рецимо да имате десет произвођача кекса. Један од њих види да је цео свет полудео за глутеном и предлаже да избаце „ново, први у Србији – кекс без глутена”. Одједном им продаја скочи. Сада, преосталих девет фабрика кекса виде овај ефекат и, колико год знају да је то бесмислено, морају да се прикључе општем лудилу и да избаце и они свој кекс без глутена. Овакав исти ефекат се дешава у свим другим областима, и тако на све стране имамо ове производе без глутена који се одлично продају.
Питер Гибсон, канадски научник који је открио глутенску интолеранцију, урадио је недавно нову студију у којој је показао да већина људи који мисле да им смета глутен заправо то уображава. Но, сада нема повратка.
Поента приче је да никада не верујте шармантним „Џорџ Клуни” лекарима у рекламама и текстовима из лепршавих часописа. Данас уз помоћ Гугла можете лако сазнати истину. Довољно је, рецимо, да укуцате „глутенска интолеранција” на енглеском, у комбинацији с термином „хоакс” (hоаx – обмана), и добићете низ резултата. Од тих резултата узмите у обзир искључиво оне који потичу од проверених медицинских институција, или од реномираних медија. Истина је увек ту за оне који знају и желе да је пронађу.
Ката
Извор Политика