Истраживање америчког „Галупа“ показује да БиХ, Бугарска, Грчка имају највише оних за које НАТО није ни „претња“, ни „заштита“. Србија и Русија су једине државе на истоку Европе чији грађани у знатној већини виде НАТО као претњу.
Истраживање које је спровео амерички институт „Галуп“ демантовало је и тврдње украјинског председника Петра Порошенка да грађани те земље подржавају улазак Украјине у НАТО. Према анкети, улазак Украјине у НАТО подржава свега 29 одсто грађана, док 35 процената у Алијанси види претњу.
У Црној Гори, где је такође више оних који сматрају да НАТО прети, а не штити – 29 одсто према 21 одсто, уз већину, 35 одсто неутралних.
у Русији је испитивање показало да 67 одсто грађана сматра НАТО претњом, док је тај број у Белорусији нешто нижи и износи 54 процента.
Истраживање показује да у Србији тек шест одсто људи верује да НАТО штити државу, док 64 одсто сматра да јој прети, уз 19 одсто оних који су неутрални.
У Грузији 37 одсто анкетираних НАТО сматра „заштитом“, а у Азербејџану – 21 одсто.
Таквих је у Јерменији вишеструко мање – једва 8 одсто.
У Молдавии 27 одсто њених грађана сматра NATO претњом, а 16 одсто – заштитом.
На заштиту НАТО-а рачуна 90 одсто косовских Шиптара и око 70 одсто Албаније.
Пољска – 62% заштита, 8% претња, 22% неутрално, Литванија – 57% 13% 25% и Естонија – 52% 17% 26%.
На шестом месту је Хрватска са 52 одсто оних који у НАТО-у виде заштиту и 17 одсто оних који виде „претњу“, у Румунији половина грађана сматра да је НАТО штити, а тек осам одсто да јој прети, а у Македонији 45 одсто НАТО види као заштиту 13% као претњу а 24% испитаника – неутрално.
