Оклопни транспортер „лазар 3”, најновија верзија домаћег борбеног возила осмоточкаша које се развија дужи низ година, а који би се у догледној будућности могао наћи у наоружању Војске Србије и Жандармерије, биће опремљена руским наоружањем. Реч је о куполи на којој се налазе топ, митраљез и аутоматски бацач граната.
Средином децембра та купола је допремљена из Русије у фабрику „Борбени сложени системи” у Великој Плани, а на њеном монтирању на прототип „лазара 3” ангажована су тројица стручњака из Русије.
Иако је дан по допремању руске куполе у фабрику, иза које иначе стоји „Југоипморт СДПР”, министар одбране Зоран Ђорђевић посетио ову фабрику, из Министарства одбране тада нису саопштили техничке детаље ове занимљиве интеграције система српске и руске одбрамбене индустрије.
Ипак, у двонедељнику „Одбрана”, званичном гласилу Министарства одбране, објављен је текст о развоју „лазара 3” у којем су наведени и подаци о овом борбеном систему.
Реч је о једноседој куполи МБ2-02, опремљеној топом калибра 30 милиметара, митраљезом калибра 7,62 милиметра, аутоматским бацачем граната калибра 30 милиметара и бацачима димних кутија. Борбени комплет топа је 300 (или у другој верзији 500) граната, митраљеза 2.000 метака а бацача 200 граната.
Аутоматским топом могу се гађати пешадија и слабије заштићени циљеви на земљи на даљинама до 4.000 метара, лака оклопна борбена возила на удаљености до 1.500 метара и циљеви у ваздуху на косој даљини до 2.500 метара. Ово оруђе има променљиву брзину паљбе – од 200 до 300 граната у минути за циљеве на земљи и 550 до 600 граната за циљеве у ваздуху.
Митраљезом се може гађати непријатељска пешадија на даљинама до километар и по, док бацач граната по живој сили и лаким заклонима може дејствовати на даљинама до 1.700 метара.
Купола „лазара 3” опремљена је оптоелектронском нишанском справом, ласерским даљиномером и системом за управљање ватром. Иначе, топ којим је опремљена ова купола (модел 2А42) је популаран у многим армијама, налази се у наоружању више од тридесет држава а у неколико земаља се производи по лиценци. Исто важи и за муницију, а и фабрика „Слобода” из Чачка развила је одговарајуће гранате.
Аутор: Милан Галовић
„Политика„