Ката Буцик за NewsFront Србија
Српска православна црква прославља Сретење Господње четрдесетог дана од Божића 2/15 фебруара. Уз то, овај датум је изузетно значајан у историји Срба и српске државе.
1..На Сретење је 1804 године одржан Збор у Орашцу. Тај датум се сматра даном почетка Првог српског устанка. Збор у Орашцу је окупио српске великаше и умне људе који су умакли пред „сечом кнезова“.
Збор је организовао Ђорђе Петровић Карађорђе са шумадијским првацима и кнезовима у Орашцу код Аранђеловца у зиму 1804 године, на хришћански празник Сретење Господње. Око 300 стотине устаника је тада одлучило да крене у буну против дахија. Након што су харамбаша Станоје Главаш и кнез Теодосије Марићевић одбили да предводе устанике, за вожда је изабран Карађорђе Петровић.
2..На Сретење 1835 године је у Крагујевцу донет Сретењски устав, први демократски устав Србије. Устав Књажевства Србије (Уставъ Княжества Сербїе) је први Устав кнежевине Србије. Он формално никада није признат.
Творац устава је Димитрије Давидовић, учени Србин из Земуна и књажев секретар. Непосредан повод за доношење Устава је била Милетина буна чији је циљ био да се ограничи Милошева власт. Кнез Милош је обећао побуњеницима сазивање народне скупштине и доношење Устава, након чега су се они разишли.
Сретењски устав је био на снази само две недеље, пошто су против њега били Османско царство, Русија, Аустрија и сам кнез Милош Обреновић.
Наиме, Устав је највиши правни акт једне земље, а Србија је у то време била вазална кнежевина Османског царства, па се Порта противила његовом доношењу. Аустрија је такође била против Устава јер га ни сама није имала. Русија је доношење устава прокоментарисла као „француски расад у турској шуми”. Под спољним притиском, кнез Милош је једва дочекао да Устав укине.
Сретењски устав је први модерни српски устав. У њему су изражене потребе српског друштва као што су национална еманципација и разбијање феудалних установа и аутократске владавине, иако је у члану 1 проглашено да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара.
Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814 и 1830 и белгијски Устав из 1831 године. Сретењски Устав је један од првих демократских Устава у Европи.
3..На Сретење 1909 године је у Скопљу одржана прва скупштина Срба у Османском царству. На тој скупштини су донесене резолуције о политичким, економским и црквеношколским приликама.
У првој резолуцији је тражено да се поштују закони, а посебно слободе и равноправност грађана и да се слободно употребљава српско име. Такође је осуђена анексија Босне и Херцеговине.
У другој резолуцији је тражено да српски Митрополити добију привилегије какве су добили грчки и захтевано је да Срби имају права и у епархијама у којима нема Срба Митрополита, а да села имају право да приме српскога или бугарскога свештеника по својој жељи.
У трећој резолуцији се захтевало да се Србима врате отета имања и да се сељацима омогући откуп имања од велепоседника.
4..На Сретење 2012 године је одржан референдум у четири општине Северног «Косова». Гласачи су се изјашњавали о питању: „Да ли прихватате институције такозване «Републике Косово»?“.
Циљ референдума је био да се грађани изјасне о останку у саставу Републике Србије. На референдуму су се Срби определили да грађани «Северног Косова» не желе да живе у самопроглашеној и непризнатој држави «Косово». Референдум је симболично одржан на Дан државности Републике Србије чиме се показало да је Космет саставни део Републике Србије.
5..Сретење се до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца славло као Дан државности Србије, а у Србији је прослава овог празника обновљена 2002 године. Од 2006 године се Сретење обележава и као Дан војске Србије.
Ката