Свет је изгубио великог Човека. Русија је изгубила великог дипломату, амбасадора у УН чији се глас имао тежину. Србија је изгубила великог пријатеља.
Његова високо подигнута рука којом је блокирао предлог резолуције о Сребреници, није само дипломатска победа Русије и Србије, то је победа правде над неправдом.
То је одлучно супростављање искривљеној и необјективној слици дешавања на брдовитом Балкану 90-их година прошлог века. То је победа истине над лажима. Победа једне мале Србије, уз помоћ мајчице Русије. Победа, коју сваки Србин не сме заборавити.
Рећи да је Виталиј Чуркин отишао тихо у епоху, било би погрешно.
Он је отишао у тренутку када је претходно успостављен светски поредак почео да пуца и урушава се под сопственом тежином. У тренутку када Европу потреса мигрантска криза. Када се мења демографска карта те исте Европе. Када се у Америци догађа унутрашњи раскол, али свеједно и тако разједињене САД и даље у Русији виде свог непријатеља.
И ако је на чело САД дошао човек, наизглед супротних гледишта од свог претходника, тешко да ће се спољна политика значајно променити. Вук длаку мења, али ћуд никако.
Управо у таквим турбулентним временима, када се сваки потез Русије мерио и покушавао представити у лошем светлу, Виталиј Чуркин је успевао да својим ауторитетом и тиме што је знао, када да одговори и шта да одговори, сачува Русију од напада русофобичног Запада.
Небројно пута били смо сведоци мирноће и сталожености тог средовечног Човека који је као амбасадор Русије при УН, био често изложен урагаским нападима са свим страна, слушајући оптужбе о наводним злочинима над цивилним становништвом у Алепу, угрожавању територијалног интегритета Украјине, «отимању» Крима, паду малезијског авиона- све су то «кривице» које су приписиване Русији.
Свако би изгубио стпрљење слушајући ту гомилу оптжби и лажи, али не и Виталиј Чуркин.
Са сталоженошћу, мирноћом, без непотребног подизања тона, знао је да аргументовано одговори на напад и демантује противника.
Својим говорима пред скупштином УН показао је Западу „шта су направили“ тиме што су допринели стварању терористичке групе „Исламска држава“ – звери која се отргла са ланца и кренула да напада господара.
Пред Русијом је сада тежак задатак, наћи достојну замену за овог великог Човека. Некога ко ће наставити његов рад.
Сасвим сам сигурна, да је оно што би Виталиј Чуркин поручио свом наследнику и свима нама, су речи једног хероја, изречене у последњем часу : „Работайте, братья“!
Лола Ђорђевић